U našoj zemlji registrovano je preko 6.900 slučajeva oboljenja sličnih gripu i više od 12.000 slučajeva respiratornih infekcija
U našoj zemlji registrovano je više od 6.900 slučajeva oboljenja sličnih gripu i preko 12.000 slučajeva respiratornih infekcija. Situacija se prati iz dana u dan i, prema rečima nadležnih, očekuje se porast broja obolelih.
Ušli smo u doba godine kada gotovo svi kašlju, kijaju, neretko imaju povišenu telesnu temperaturu i bolove u kostima i mišićima. Vreme slavlja i porodičnih druženja u zatvorenim, neprovetrenim prostorijama samo će dodatno pogoršati epidemiološku situaciju u našoj zemlji, te nadležni upozoravaju na pojačan oprez i higijenu, ali i vakcinaciju protiv virusa grupa.
Iz nedelje u nedelju povećanje broja obolelih
Podaci Evropskog sistema nadzora nad respiratornim virusima pokazuju povećanje i oboljenja sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija. I u 12 zemalja se taj porast beleži preko 10 odsto pozitivnosti.
- Situacija u našoj zemlji, možemo reći, slična je kao u Evropskom regionu. Za sada je još uvek nizak intenzitet virusne aktivnosti - rekla je za RTS dr Milunka Milinković, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Iako je situacija za sada mirna, stručnjaci iz nedelje u nedelju, prateći epidemiološku situaciju, uvećavaju povećanje kako u obolevanju od oboljenja sličnih gripu, tako i od akutnih respiratornih infekcija.
- Prema poslednjim podacima, preko 6.900 slučajeva oboljenja sličnih gripu je registrovano i preko 12.000 slučajeva akutnih respiratornih infekcija. Međutim, bitno je napomenuti da ovi slučajevi su prouzrokovani ne samo virusom gripa, već i drugim respiratornim virusima i mogu dovesti do ovih simptoma ili stanja. Najčešće obolevaju deca predškolskog i školskog uzrasta, međutim, takva situacija je bila i prethodnih sezona - istakla je dr Milinković.
Foto: Promo/Ekovir
Najviše registrovanih slučajevima prema poslednjim izveštajima je u Zlatiborskom okrugu. Ipak, situacija se menja iz nedelje u nedelju.
U nekim slučajevima gripa obavezna i hospitalizacija
- Pa grip je najčešće blago oboljenje, odnosno pacijenti se najčešće leče u kućnim uslovima uz simptomatsku terapiju. Međutim, u nekim slučajevima mora doći i do hospitalizacije, naročito u dečjem uzrastu ukoliko nastupi dehidratacija i drugi prateći simptomi - upozorila je dr Milinković.
Grip inače, najčešće nastaje naglo sa naglim porastom telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima, zglobovima, opštom malaksalošću, dok kod drugih respiratornih virusa klinička slika može biti i blaža, bez povišene temperature, sa simptomima više izraženim od strane gornjih disajnih puteva.
- Akutne respiratorne infekcije mogu biti prouzrokovane i brojnim drugim virusima, kao što su rinovirusi koji su sada dominantni kod nas, zatim RSV virusi, humani metapneumovirusi i slično. Simptomi su najčešće u vidu zapaljenja gornjih disajnih puteva, povišene temperature. Grip najčešće izaziva veću malaksalost i možemo reći da je ozbiljnija klinička slika - pojašnjava dr Milinković.
Simptomi do 10 dana, nekada i duže
Simptomi gripa najčešće traju 7 do 10 dana, a mogu trajati i duže ukoliko je prisutan prolongiran suvi kašalj.
- Kod drugih virusa, poput rinovirusa, to su virusi prehlade, simptomi su nešto kraći, kašalj može biti produktivan i obe ove infekcije prestaju spontano, znači uz simptomatsku terapiju - podvlači dr Milinković.
S obzirom da su u pitanju virusne infekcije, terapija je simptomatska: ostajanje kod kuće, unos dovoljnih količina tečnosti, upotreba lekova za sniženje telesne temperature, analgetici za bolove.
- Međutim, važno je naglasiti da ukoliko dolazi do pogoršanja simptoma kao što je bol u grudima ili ukoliko simptomi duže traju ili naročito ako su deca u pitanju, svakako javiti se izabranom lekaru - savetuje ova doktorka.
Dr Milinković podseća da antibiotici nisu preporučeni za lečenje virusnih infekcija i jako je važno ne uzimati ih na svoju ruku.
- Naročito zbog antimikrobne rezistencije kada su nam potrebni antibiotici da bi njihov efekat bio ispoljen - rekla je dr Milinković za Javni servis.
Vakcinu protiv gripa do sada primilo više od 280.000 ljudi
Pored specifične mere prevencije koja je vakcinacija protiv gripa, savetuje se izbegavanje zatvorenih prostora, naročito ukoliko su u njemu prisutne obolele osobe, zatim respiratorna higijena, provetravanje prostorija, zdrav način života, unos tečnosti, fizička aktivnost.
- Vakcina u sebi sadrži tipove virusa gripa koji su sada prisutni u cirkulaciji, znači AH1PDM, AH3N2 virusi. Do sada kod nas je potrošeno preko 280.000 doza. Možemo reći da je za sada odziv zadovoljavajući, ali svakako preporuka je da se vakcinišu osobe koje to do sada nisu učinile, a koje su u rizičnim kategorijama za komplikacije - savetuje dr Milinković.
Vakcinacija se savetuje osobama starijim od 65 godina, trudnicama, zatim osobama sa hroničnim oboljenjima, poput bolesti kardiovaskularnog sistema, hroničnih bubrežnih oboljenja, metaboličkih bolesti poput dijabetesa, zatim gojaznim osobama. Takođe, preporuka je da se i osobe koje su smeštene u ustanovama socijalne zaštite, gerontološkim centrima svakako vakcinišu.
Autor: Dubravka Bošković
