Vid Luković iz sela Plešin na prelepoj Goliji, gde su očuvani priroda i mir, odlučio je da pokloni deo svoje zemlje onima koji su spremni da se vrate životu na selu.
Jedini uslov koji je ovaj domaćin postavio, jeste da zainteresovani najpre celu godinu provedu radeći na njegovom gazdinstvu, kako bi se uverili da je to način života koji zaista žele.
Budo Stevanović sa Pala je među prvima prihvatio izazov i nekadašnji rad u inostranstvu zamenio mirom na Goliji.
- Tako je to na našoj krasnoj Goliji, u domaćinstvu mog druga, brata i prijatelja Vida. Ko nije video, nek dođe i videće raj na zemlji - istakao je Budo.
Vidova ideja nije samo da pokloni zemlju, već da okupi ljude koji dele zajedničke vrednosti i ljubav prema prirodi.
- Glavni je uslov da ostane tih godinu dana ovde, jer što će nama planina bez ovaca, a što će nama zemlja bez naroda. Jedna lasta ne čini proleće - mudro kaže Luković.
Budo čvrsto veruje da je istinsko bogatstvo u davanju, a ne u sticanju.
- Imamo dosta zemlje. Kad sam se vratio sa zapada, neki su davali pare za dobra kola i provode, a ja sam samo kupovao zemlju. Čovek je bogat onoliko koliko može da pokloni - kaže on, ističući da mu današnje društvo, gde je sve podređeno novcu, nije blisko.
Stevanović dodaje da je boravak na Goliji iskustvo koje promeni čoveka. Telefon, tamo, gotovo da i ne koristi. Obišao je čitavu Evropu i govori sedam jezika, ali slobodu je pronašao na planinskom selu.
- Kad sam došao prvi dan, drugi, mislio sam da ću propasti, da ovde nema života. Ali već sedmi dan, preporodio sam se - prisetio se on.
Lukovićevo domaćinstvo odiše ljubavlju prema prirodi i jednostavnom životu, a među sedmoro dece koje je izrodio, dvoje još uvek živi sa njim.
Ćerka Desanka pomaže u svim poslovima na gazdinstvu. Iako mlada, ona voli životinje i rado brine o njima, posebno o konjima i ovcama.
- Dolazili su mi drugari i rekli da je lepo ovde, da vole da žive ovako - priča Desanka.
Vid veruje da Golija nudi velike mogućnosti za sve koji su spremni da rade i uživaju u jednostavnosti, bez previše tehnoloških zavisnosti i stresa.
Autor: Snežana Milovanov
