Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
U dubinama ljudske duše često se kriju tajne koje samo oni obdareni darom duhovnog razlikovanja mogu prepoznati. Oci pravoslavne Crkve kroz vekove su bili oslonac verujućima u razlučivanju duhovnih problema od organskih psihičkih poremećaja. Prepoznavanje suptilnih nijansi između duhovnog i fizičkog oboljenja zahteva molitvu, iskustvo i posebnu blizinu s Bogom.
edan od onih koji se suočava s ovakvim izazovima je otac Arsenije, iguman manastira Ribnica. On otvoreno govori o svom pristupu i iskustvima, pružajući dubok uvid u problematiku koja neretko zbunjuje i verujuće i stručnjake.
Otac Arsenije ističe da ne poseduje poseban dar da automatski prepozna prirodu problema, ali ima metodu koja mu pomaže u razlikovanju demonskog uticaja od klasičnih mentalnih poremećaja. On kaže:
- Takve ljude, kao i sve one koji dolaze kod mene, bilo koji da je problem u principu, uputim ih u delatno, aktivno pravoslavlje, koje se sastoji iz dva krila. Jedno krilo – liturgijski život, drugo krilo – molitveno pravilo kod kuće.
- Oni koji su zaista patofiziološki bolesni, sa ozbiljnim mentalnim smetnjama, trude se, čitaju Sveto pismo, mole se, bore se. Idu tim putem, odu u crkvu, pričešćuju se, čitaju kod kuće molitveno pravilo. Teško im je, ali nisu sprečeni zlom demonskom silom, pa ne odustaju.
Foto: Printscreen Youtube / Monah Arsenije - Zvanični kanal manastira Ribnica
Dok ovi koji su đavoimani, ne mogu da se pridržavaju molitvenog pravila. Svi problemi nastaju od demonskih sila, možda je svega 10 do 20 procenata psihijatrijskih problema medicinske prirode, sve ostalo je zaposednutost demonima - ističe iguman Arsenije.
Demonska sila se često oslanja na ljudsku slabost – gordost. Demon uvlači čoveka u iluziju da je poseban, izabran, čak i svet, dok ga istovremeno vodi ka duhovnom padu.
- Čovek, koji strada od toga, sluša demonsku silu koja mu govori da je on najpametniji, da on uopšte nije lud, da su svi drugi ludi, i da treba da nastavi tako kako jeste. Da je izabran, da se njemu Bog javlja.
Ovi ljudi, prema rečima oca Arsenija, često odbijaju pomoć, verujući da im nije potrebna, dok u isto vreme trpe ogromne duhovne i psihičke patnje.
Otac Arsenije zaključuje da su odanost Gospodu i Crkvi, kao i skromnost, ključ za razlikovanje i borbu protiv demonskog uticaja. Samo kroz aktivno učestvovanje u liturgijskom i molitvenom životu, uz Božju pomoć, osoba može da pronađe put ka miru i isceljenju.
Ovaj uvid ukazuje na neophodnost sinergije duhovne i medicinske brige, jer svaki čovek nosi specifične izazove koji zahtevaju jedinstven pristup – kako ljudski, tako i Božji.
Autor: Dalibor Stankov
