Dejan Nestorović: Strateški uspon Srbije u 2025. biće nezaustavljiv

- Ovaj transformacioni uspon nije slučajnost, već rezultat više od decenije mudre i vizionarske politike državne vlasti čiji progresivni pristup i odlučnost u donošenju ključnih strateških odluka omogućava da Srbija postane snažna evropska i globalna sila. Od infrastrukturnih projekata, preko unapređenja urbanih sredina, do sve jače prisutnosti na svetskoj sceni. Svi ovi napredci su rezultat koji proističe iz odgovorne posvećenosti,znanja i odlučnosti, ističe za Pink.rs Dejan Nestorović, menadžer, tv lice i borac za ljudska i ekološka prava i dodaje:

- Da li je sve idealno u Srbiji, sigurno nije, ali progresivne vidljive promene na svim poljima su očigledne. Heraklit je govorio: "Oči i uši su zli svedoci, ako su nam varvarske duše", zato pokušajmo da budemo realni. Živimo u vremenu hiperpromena, hiperkonkurencije i hiperturbulencije na svetskom nivou, a Srbija ima odličnu poziciju, ali i "kartu" pred svetskim izazovima sa kojima se ceo svet suočava u vremenu veštačke inteligencije, globalnih ekoloških promena i zelene energetske tranzicije. Krucijalna prednost Srbije je vizionarska razvojna strategija u saradnji sa najsnažnijim globalnim silama.

- Beograd na vodi, EXPO 2027, brza pruga Beograd–Budimpešta i zelena tranzicija kao temelj budućnosti Srbije na putu ka održivom razvoju. Srbija danas doživljava jednu od najuzbudljivijih faza svog modernog razvoja,koji ima svoje sledbenike ali i protivnike promena. Imate ljude koji su spremni na transformacije društva i privrede,ali ima onih koji su duboko protive zbog tvrdokornih balkanskih stavova koji datiraju još iz vremena paganizma - ističe Dejan Nestorović.

- Infrastrukturni projekti poput Beograda na vodi, brze železnice, novoizgradjenih kliničkih centara,svetskih lanaca hotela i ambicije da postane domaćin EXPO 2027 su temelj za stabilan i održiv ekonomski razvoj zemlje. U tom procesu,brza pruga Beograd–Budimpešta, koja se gradi kao deo šire mreže brzih pruga u Evropi, ima ključnu ulogu u povezivanju Srbije sa zapadnim tržištima - dodao je Nestorović.

Prema njegovim rečima, Beograd na vodi je simbol moderne Srbije, krcat turistima od Istanbula do Japana.

- Beograd na vodi nije samo najveći infrastrukturni projekat u Srbiji, već i jedan od najvažnijih gradilišta u Evropi. Ovaj ambiciozni projekat ima potencijal da potpuno transformiše prestonicu, stvarajući moderne gradsku četvrti koje kombinuje luksuzne stambene, poslovne i kulturne prostore sa najsavremenijom dizajnom,umesto nekadašnjeg mesta koje je bilo pacovarnik. Beograd na vodi nije samo vizuelni simbol napretka, već i ekonomski generator koji stvara nova radna mesta, privlači strane investicije i podstiče dolazak turista od Istanbula do Japana - rekao je Nestorović i dodao:

- Ovaj projekat predstavlja prekretnicu u urbanizaciji koji uključuje ekološke i energetski efikasne komponente (zeleni parkovi, sadnja drveća koje je otporno na klimatske promene, energetski efikasne zgrade,korišćenje obnovljivih izvora energije i implementacija pametnih tehnologija), čini već Beograd modelom održivog urbanog razvoja. Ovo je još jedan dokaz da Srbija nije samo usmerena ka ekonomskom, već i ekološkom napretku.Ako pogledate jezgro grada,videcete drastičnu razliku danas od pre petnaest godina.Beograd je sada grad- umiven,popločan,okrečen bez papirića po ulicama i sa pravom nosi svoje ime Beo-grad!

Brza pruga Beograd–Budimpešta smanjuje emisiju CO2

Izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta, prema rečima Nestorovića, predstavlja jedan od ključnih infrastrukturnih projekata koji će povezati Srbiju sa Mađarskom, a samim tim i sa evropskim destinacijama.

- Ova brza pruga, koja će omogućiti efikasnije putovanje između dve metropole, doprinosi ne samo većoj povezanosti zemalja, već i smanjenju emisija CO2, jer će smanjiti broj ,,fosilnih automobila* na putevima i povećati ulogu održivog transporta u celom regionu - rekao je on.

Zelena tranzicija: Srbija biće lider u održivosti i energetskoj efikasnosti

- Srbija je posvećena implementaciji zelene tranzicije, a to se vidi u sveobuhvatnom pristupu energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i održivoj gradnji. U okviru svoje strategije, Srbija ulaže u izgradnju energetski efikasnih objekata, obnovljivih izvora energije (posebno solarnih i vetroelektrana) smanjujući time zavisnost od fosilnih goriva i unapređujući kvalitet životne sredine - istakao je Nestorović.

EXPO 2027 je globalna prilika za Srbiju

- EXPO 2027, svetska izložba koja će okupiti milione posetilaca iz celog sveta. Ovaj prestižna manifestacija pruža Srbiji izuzetnu priliku da pokaže svoje napore u oblasti inovacija, tehnologije, zelene gradnje i energetske efikasnosti, kao i da predstavi svoje ekonomske,turističke,sportske i infrastrukturne projekte svetskoj javnosti - kazao je on.

Centralna Srbija -Revolucionarni ekološki značaj prelaska toplane u Kragujevcu sa uglja na gas

Prema njegovim rečima, prelazak toplane u Kragujevcu sa uglja na gas predstavlja revolucionaran eko korak u transformaciji energetskog sistema grada, s izuzetno značajnim ekološkim i zdravstvenim benefitima za sve njegove građane. Ovaj ambiciozni projekat, kako kaže, ne samo da je tehnološki napravio iskorak, već predstavlja novu ,,eru disanja period za Kragujevac i centralnu Srbiju.

- Gas, kao mnogo čišći izvor energije, drastično smanjuje emisiju ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2), azotnih oksida i mikro čestica.Prelazak sa uglja na gas ne znači samo smanjenje zagađenja, već i veliko poboljšanje kvaliteta vazduha, što će direktno utiče na smanjenje broja respiratornih i kardiovaskularnih bolesti među gradjanima Kragujevca.Ovo sve ide u prilog prema novom klimatskom planu, kojim se Srbija se obavezuje da će do 2030. godine smanjiti svoje emisije CO2 za 40 odsto u odnosu na nivo iz 2020. godine - rekao je Nestorović.

Zdravstveni sistem Srbije je temelj jednakosti i odgovorne politike

- Zdravstveni sistem Srbije, uprkos povremenim kritikama i negodovanjima, predstavlja stub socijalne pravde i solidarnosti. Na prvi pogled, možda se čini da su zdravstvene usluge u mnogim razvijenim zemljama efikasnije, istina je da nijedna zemlja u Jugoistočnoj Evropi ne može da se pohvali tako obimnim i dostupnim zdravstvenim uslugama kao što je slučaj u Srbiji, gde je zdravlje građana jedno od najvažnijih pitanja državne politike. Besplatan zdravstveni sistem u našoj zemlji, u poredjenju sa modelima u mnogim drugim državama, kao što su Sjedinjene Američke Države, gde su besplatne zdravstvene usluge često limitirane, pokazuje vrednosnu tekovinu koju moramo da čuvamo - ističe Nestorovič i dodaje:

- Ministar zdravlja Srbije, Zlatibor Lončar, je nosilac ključne uloge u modernizaciji zdravstvenog sistema, a njegovo vođstvo i predanost je u stvaranju jednakih uslova za sve građane.Kao strateški vojnik srpskog zdravstva, Lončar je svojim radom postavio temelje za dugoročnu stabilnost i rast srpskog zdravstva.

- Ministar Lončar je realizovao nabavku najmodernije medicinske opreme, koja se koristi u najvećim i najvažnijim zdravstvenim ustanovama. Oprema poput gama noža u Institutu za onkologiju u Beogradu, magnete rezonance, CT skenere, a potom zaslušzan je za i otvaranja i ulaganja u bolnice Kamenica 1 i Kamenica 2 i to su samo su neki od velikih koraka ka modernizaciji zdravstvene infrastrukture. Ove investicije omogućavaju bržu, precizniju i efikasniju dijagnostiku i lečenje, čime se podiže kvalitet usluga, a ujedno se smanjuje čekanje i opterećenje na zdravstvene radnike.

- Rekonstrukcija kliničkih centara širom Srbije,ulaganje u infrastrukturu i obnavljanje starih objekata nisu samo tehnička pitanja, već i simbolički odraz odgovorne brige za zdravlje građana. Tu su i palijativne bolnice, čiji je razvoj ključan za pružanje adekvatne nege pacijentima na samrti, onima kojima je potrebna stalna i permanetna nega.

- Zlatibor Lončar je čuvar temelja zdravstvenog sistema zasnovanog na principu ravnopravnosti. Njegova filozofija o zdravlju podrazumeva da svi građani, bez obzira na socijalni status, poreklo ili bilo koju drugu razliku, moraju imati isti pristup istim zdravstvenim pravima i uslovima. Ovo je u osnovi temelj pravednog društva, zdravlje je pravo svih, a ne samo pojedinaca - zaključio je Dejan Nestorović.