Običaji za obeležavanje krsne slave razlikuju se od severa do juga zemlje, a neke su godine pregazile i u potpunosti su se izgubili. Prepričavajući kako se nekad slavila slava, mnogima je danas nezamislivo kako je to nekad izgledalo
Obeležavanje krsne slave jedinstveno je srpskom narodu, a način na koji se to čini godinama je pretrpeo promene. Zato danas možemo čuti običaje koji se razlikuju od jednog do drugog dela zemlje, ali i neke koji se odavno ne primenjuju.
Da je sve to legitimno navode i etnolozi i antropolozi, objašnjavajući da su običaji podložni promenama i prilagođavanju vremenu.
Poklon za slavu
"U goste se ne ide praznih ruku", čuli smo nebrojano puta ovo nepisano pravilo. Danas je na raspolaganju toliko širok izbor poklona koji se mogu poneti, od cveća, kozmetike, “simboličnog paketa” vina i kafe, do igračaka za decu, slatkiša…Ipak, nekad se u goste odlazilo sa jednom jabukom, koja je bila simbol dobrih želja i zdravlja ("zdrav kao jabuka"), dok su se deci poklanjale kocke šećera, što je danas gotovo nezamislivo.
"Pokloni odnosno darovi predstavljaju deo naše tradicije, oni predstavljaju deo civilizacijskog odnosa", rekla je etnolog Vesna Marjanović.
Objasnila je, međutim, da je potpuno razumljivo menjanje običaja, kao posledica prilagođavanja vremenu, te da je bitno zadržati u osnovi poštovanje tradicije, ali prihvatiti rađanje novih.
Slava se slavila 3 dana
"Slavi se tri dana", kaže običaj, a u nekim krajevima Srbije se obeležava i dan uoči slave, tzv. povečerje. Još jedan običaj koji je pretrpeo korekcije zbog vremena, jer je danas gotovo nezamislivo da radnik s posla može izostati toliko dana.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, pravoslavni vernici imaju pravo na neradni dan na prvi dan krsne slave. Ovo pravilo odnosi se na sve veroispovesti čiji verski praznici spadaju u član 4. Zakona o državnim praznicima, kojim je određen broj neradnih dana. Na više slobodnih dana može da se računa jedino ako slava “pada” u petak uz redovno neradni vikend.
Dizanje slave
Dizanje slave se u nekim krajevima Srbije zvalo rezanje kolača, povečerje ili dočekivanje. Srpska pravoslavna crkva računa da novi dan nastupa posle večernje službe u 17 sati pa se u nekim krajevima Srbije sa početkom obeležavanja počinjalo dan uoči slave.
Krsna slava se proslavlja tri dana. Prvog dana dolaze kumovi, bliska rodbina, drugog prijatelji, a trećeg komšije na kafu i sitne kolače.
Razlozi za proslavu krsne slave u večernjim satima, odnosno povečerje, dobili su objašnjenje i u istorijskim izvorima. U vreme komunizma, ljudi su se plašili da javno, po danu slave slavu, pa su to činili noću, dočekujući sveca.
Nekada se na slavu odlazilo pešice, iz susednog sela, pa se na put polazilo dan-dva ranije, a u goste stizalo noć uoči svečara, pa su domaćini dočekivali zdravicom, pićem dobrodošlice i bogatom trpezom goste, kako bi ih okrepili nakon dugog puta i pešačenja, objašnjavaju istoričari.
"Svi običaji koji su se razvijali unutar porodice, a potom prenosili s kolena na koleno, potpuno su 'legitimni'. Setite se da je krsna slava i društveni običaj, ne samo religijski. Ono što je nastalo u jednoj porodici, treba negovati, nije u pitnaju nikakvo sujeverje ili ruženje krsne slave", objasnila nam je Marjanović.
Slava se obeležava u kući, ne kafani
Iako etnolozi smatraju da su običaji podložni promenama, postoji i suprotno mišljenje kada su neki "noviteti" u pitanju. Jedan od njih je i proslava krsne slave u kafani. Dok neki tvrde da je stvar praktične prirode, jer "imaju male stanove u koje ne mogu primiti sve goste koje bi želeli da pozovu na slavu", drugima je lakše jer "nakon proslave ne moraju da čiste danima".
Užurbani tempo života umnogome je doprineo ovome, ali protojerej stavrofor Ljubivoje Radović smatra da bi ovaj čin trebalo da se odvija na najjednostavniji način i u krugu porodice.
"Bez preterivanja, na kraju smisao slave i nije u preterivanju i nije samo u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu", rekao je Radović i objasnio da to što pojedini slave slavu u restoranima i sa muzikom nema veze sa pravoslavnim poimanjem krsne slave.
Ukazao je da su nekada domaćini dvorili slavu, gosti su sedeli i bili na obedu, a domaćin je stajao i nije želeo da sedne poštujući svetitelja koga proslavlja i poštujući goste koje je prizvao u svoj dom.
"A mi hoćemo da tu atmosferu prenesemo u kafanu, to jedno sa drugim ne ide. Bolje je da čovek ne slavi nego da slavi naopako, da slavi onako kako ne priliči pravoslavnoj veri i pravoslavnim hrišćanima", ističe Radović.
Zdravice za svakog gosta i svaku priliku
Na samom jugu slava ne može da prođe bez zdravljenja. Sa "zdrav si" i "Bog ti dao zdravlje" gosti celog dana i noći među sobom prosleđuju čašu, jedni druge zadirkuju, a zapravo se časte lepim i iskrenim željama.
Na jugu zemlje, iz Metohije, postoji zdravica koja glasi:
"Neka se preliju bačve sa vinom, domovi sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom." Nakon što se malo otpije pića, u istu čašu se doliva još vina, "kako bi mladi rasli zdravi i rumeni", pa se nastavi: "Ovako za omlađije, neka Bog omladi u domu, u toru i na svakom mestu, neka Bog mladež izvede na dobar put, te neka budu bolji od njihovih starijih".
Autor: Snežana Milovanov
