Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne poklade, koje najavljuju sutrašnji početak šestonedeljnog Božićnjeg posta.
Sveti apostol Filip jedan je od dvanaestorice apostola, rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog. Odazvao se pozivu Hrista, i postao njegov učenik. Po silasku Duha svetoga, revnosno je propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj. Stradao je raspet naopako na drvetu. Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.
Danas su i Božićne poklade - dan uoči početka Božićnjeg posta i poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso, jaja i beli mrs u ovoj godini.
Većina običaja vezanih za ovaj dan vezana je za zaštitu od duhova i nečistih sila pa nisu retke povorke maskiranih likova, preskakanje vatre ili trljanje belim lukom. Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima. Smatra se da su poklade i dan za praštanje, kako bi se ušlo u post bez greha.
Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove.
Posle poklada počinje post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i najbitnije dela.
Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.
Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac".
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri ("olalija"). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja vatri i igranja oko njih.
Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Autor: Jovana Nerić
