Marko Čubrilo, meteorolog amater kog prati ceo region, objavio je dugoročnu prognozu za zimu 2024/2025. On pritom napominje da zbog velike nestabilnosti u simulacijama prognostičkih modela verovatnoća ostvarenja ne ide preko 60% i da će se sve preciznije znati kako vreme bude odmicalo.
Dugoročna prognoza za zimu
Zima hladnija od poslednjih 5-6 godina, ali u odnosu na prošlih 40 godina malo iznad proseka.
Relativno rani početak zime, vrlo promenjljiv decembar.
Najhladniji deo zime od kraja decembra do početka februara.
Prva polovina februara promenljiva, zatim otopljenje i rani dolazak proleća.
Povratak hladnog vremena moguć početkom marta.
Znatno bolja ski-sezona na planinama regiona (posebno BiH, Crne Gore i Srbije) uz duže održavanje snežnog pokrivača od 45 do 65 dana.
U nizijama (ispod 500 mnv) takođe više snega u proseku od 15 do 25 dana.
Česte smene tihih sa vrlo vetrovitim epizodama.
Najjači mrazevi verovatno u januaru u nekoliko navrata i ispod -15 stepeni Celzijusa. Najveći broj ledenih dana (Tmax<0 stepeni Celzijusa) u januaru.
Za razliku od ranijih zima bez neobično toplog decembra temperatura čak i malo ispod proseka uz češću pojavu snega.
TEMPERATURNO STANJE SVETSKOG OKEANA
„Glavne temperature odlike svetskog mora koji će obeležiti zimu pred nama su: veoma slaba, centralno pozicionirana La Ninja, gotovo na ivici ENSO neutralnog stanja, u najhladnijem periodu verovatno oko -1,2. Razvijajući indeks negativne Pacifičke Dekadne Oscilacije (PDO-), neutralno stanje Dipola Indijskog Okeana (IDO neutralan), pozivna faza Atlantske Multidekadne Oscilacije (AMO+), ali uz postepeno slabljenje (hlađenjenje Atlantika) u toku zime. Vrlo toplo Sredozemno more.“
Ovakva postavka temperature vode svetskog mora sugeriše hladniju zimu nad nama u odnosu na protekle, ali ne i ekstremno hladnu. Zima bi trebalo da bude hladnija od poteklih sedam do deset, ali blaža u odnosu na vrlo hladne zime sa početka osamdesetih, kaže Čubrilo.
STANJE ATMOSFERE ZA ZIMU 2024/25.
„QBO u svojoj zapadnoj fazi, koju obeležavaju jači zapadni vetrovi na nivou vrha tropsosfere i u stratosferi, što znači smanjenu šansu formiranje i dužeg održavanja anticiklonalne blokade u visokim geografskim širinama. Ovako usmeren fakto je najčešće jedan od signala za blažu zimu jer favorizuje jake zapadne vetrove. Međitim, u spšrezi sa slabom La Ninjom daje dosta jak signal za SSW proces u drugom delu zime.“
SNAGA ZAPADNIH VETROVA
Najpouzdaniji sezonski model, koji važi i za najstabilniji (sezonski ECMWF) kada je snaga zapadnih vetrova i pitanju, simulira da bi početkom zime oni bili jači od klimatološkog proseka, često i blizu rekordne jačine, posebno oko sredine decembra, zatim bi postepeno slabili, dok bi period snage zapadnih vetrova ispod proseka trebao početi negde oko Nove godine i potrajao bi negde do oko 10. 2, kaže Čubrilo.
„U tom intervalu će stratosferni polarni vrlog biti najslabiji i tada će biti najpovoljniji uslovi za njegovo narušavanje uz spuštanje hladnoće u niže geografske širine. Negde posle 10. 2. snaga zapadnih vetrova bi ponovo polako jačala i ostatak zimskog perioda bi oni trebalo da budu oko proseka, što znači da će snaga polarnog vrtloga biti prosečna, te on ne bi favorizovao neku veliku hladnoću posle 10. 2, ali je u isto vreme svojom snagom ne bi ni sprečavao. Kada je reč o mogućem (SSW), tačnije procesu naglog zagrevanaja stratosfere koji može usloviti naglo slabljenje polarnog vrtloga, slabljenje pa čak i okretanje zapadnih vetrova na istočne, što je najčešće uvod u vrlo hladno vreme u ovom momentu model takve signale ne može pravilno obraditi, a u koliko do ovog procesa i dođe, on bi najverovatnije bio negde tokom januara, posebno sredinom meseca.“
PROGNOZA SEZONSKOG ECMWF MODELA
Glavna analiza će obuhvatiti verovatno po preciznosti najcenjeniji sezonski ECMWF model, napominje Čubrilo.
Prognozirano odstupanje vazdušnog pritiska od proseka za zimu koja je pred nama pokazuje da će glavni faktor razvoja vremena u toku ove zime biti položaj i snaga Azorskog anticiklona. Podaci koji su primljeni kroz oktobar, a obrađeni i prezentovani sredinom novembra pokazuju da bi ovaj sistem trebalo da bude izmešten severnije u odnosu na svoju prosečnu poziciju.
„U isto vreme postojao bi i naglašeniji, posebno u odnosu na prošle zime, uticaj ogranka Sibirskog anticiklona, posebno u januaru. Između ta dva sistema nalazilo bi se slabo mesto nižeg geopotencijala što bi omogućilo relativno česte prodore maritimo-polarnog vazduha koji bi se pod uticajem česte ciklonske aktivnosti iz središnje i istočne Skandinavije premeštali preko srednje i istočne Evrope. Takvi prodori su najčešće dosta bogati padavinama, pa to znači da bi i količina padavina ove zime trebala biti bar negde oko proseka, ali u praksi bi se najverovatnije smenjivali duži suvi sa kraćim ali padavinama vrlo bogatim intervalima. Ti prodori, posebno oni jači, bi uslovljavali neku vrstu ciklogeneza nad jugom Italije i njoj pripadajućim morima, a u isto vreme bi se nakon tog hladnog i vlažnog prodora dva anticiklona (Azorski i onaj nad istokom Evrope) spajali u jednu celinu čime bi po istočnoj periferiji tog sistema dolazilo do prodora kontinentalno-arktičkog vazduha uz Rusije.“
U januaru mraz i do -15 stepeni
Sve bi to značilo da bi početkom zime bilo nekoliko takvih prodora (najverovatnije dva) kada bi uslova za sneg bilo i u nizijama, dok bi prvi jači ovakav prodor trebalo da se desi negde u trećoj dekadi decembra i on bi uspostavio trend za veći deo januara koji bi bio snežan i dosta hladan u većem delu, posebno u prve tri nedelje kada se najčešće očekuju minimumi do oko -15 stepeni Celzijusa u nizijama.
„U februaru, posebno posle 15. 2. anticiklon bi ojačao ka nama te bi se ovakav mehanizam razvoja vremena prekinuo barem na nekoliko nedelja. Krajem februara i u prvoj dekadi marta moglo bi biti još nekoliko sličnih, kratkih prodora, ali se posle 25. 2. dugotrajna hladnoća više ne očekuje. Sumirano, zima koja je pred nama bi po proceni verovatno najkvalitetnijeg prognostičkog sistema (ECMWF, sezonski) trebalo da bude hladnija od niza poslednjih, ali ne i ekstremno hladna i u okviru referetnog niza od 1990. do 2020. ona bi i dalje bila malo toplija od proseka, pre svega zahvaljujući ranom dolasku toplijeg vremena negde posle 15. 2.“
Gotovo svi ostali prognostički sistemi su veoma slični onome što simulira ECMWF tako da nema ni potrebe analizirati pojedinačno svaki od njih, kaže Čubrilo.
„Američki NCEP, japanski JMA, kineski CMA, kanadski CANSIPS, nemački DWD i mnogi drugi vide gotovo identično odstupanje vazdušnog pritiska od proseka, ali se razlikuju u tačnom položaju i snazi sprege visokog vazdušnog pritiska između Azorskog anticiklona i anticiklona nad istokom Evrope.“
PROCENA ODSTUPANJA TEMPERATURE VAZDUHA JMA MODEL
Za sam kraj Čubrilo daje i procenu odstupanja temperature kod sezonskog JMA modela.
„Nad našim delom Evrope i većim delom Sibira, posebno istočnog, prognozira se temperatura oko ali često i ispod proseka, dok se nad zapadom i severom Evrope jasno prognoziraju temperature iznad proseka. Ovakav signal bi mogao da znači da će barem u nekoliko nedelja tokom zime koja je pred nama Skandinavski anticiklon preuzeti kontrolu u razvoju vremena nad nama i sa istoka nam slati hladan vazduh.“
Autor: Dubravka Bošković
