Danas se čestice njegovih moštiju nalaze u tri crkve u Srbiji.
Crkva i vernici 22. novembra praznuju svetog Nektarija Eginskog čudotvorca. Veruje se da Nektarije Eginski naročito pomaže obolelima od teških i neizlečivih bolesti, kao i onima koji boluju od raka, a molitva upućena njemu čita se radi ozdravljenja od raznih bolesti telesnih i duševnih.
A ko je zapravo bio ovaj svetac? Sveti Nektarije Eginski, čije je svetovno ime Anastasije Kefalas, bio je episkop Aleksandrijske pravoslavne crkve, mitropolit Pentapoljski kao i pravoslavni teolog.
Život svetog Nektarija Eginskog
Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici, peti od šestoro dece. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad, da bi 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Nakon deset godina službe zamonašio se i uzeo ime Lazar.
Tokom 1877. godine primio je monaški postrig pod imenom Nektarije i jerođakonski čin. Nekoliko godina zatim živeo je u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.
Godine 1886. rukopoložen je u čin sveštenika a odmah potom je primio i arhimandrita kada je postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije.
Srpski i jugoslovenski političar, diplomata i publicista Sava Kosanović sretao ga je kada je bio gost aleksandrijskog patrijarha Sofronija i spominje ga nekoliko puta u svom putopisu “Put na Sinaj”.
Tokom 1889. godine je izabran za mitropolita Pentapoljskog, a tri godine kasnije je primio službu propovednika u Grčkoj. U periodu 1894−1908. vodio je teološku školu u Atini, a zatim se, nakon odlaska u penziju, preselio u Trojički manastiru u Egini, po kojoj je i dobio naziv “Eginski”.
Foto: Facebook.com/Egina Sveti Nektarije
Preminuo je u Atini 8. novembra 1920. godine, koliko je poznato, od raka prostate, a Carigradska patrijaršija ga je kanonizovala 1961. godine.
Mošti u tri crkve
Ispod kapele Svetog Jovana Šangajskog u San Francisku, u kojoj se posle njegove sahrane vrše bogosluženja, osnovana je američka misionarska parohija Sv. Nektarija Eginskog, koga je otac Jovan Maksimović, odnosno Sveti Jovan Šangajski,(ruski čudotvorac srpskog porekla) veoma ga je poštovao i voleo.
Danas se čestice njegovih moštiju nalaze u tri crkve u Srbiji: u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, gde su premeštene iz manastira Tumane, u hramu Svetog Nektarija u Valjevui kapeli Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
O njegovom životu je iz 2021. godine snimljen film “Božiji čovek” koji je imao veoma veliki uspeh u Grčkoj, a prema predanjima nad moštima svetog Nektarija su se dešavala čuda isceljenja.
Prvo čudo
Prema verovanju, moleći se Svetom Nektariju mnogi vernici uspeli su da se izleče.
Foto: Wikipedia.org/Kpant
U manastiru Tumane kod Golupca danas je održan jelej osvećenja za Svetog Nektarija – Sveta tajna osvećenja ulja (jeleja) koja se sastoji iz više molitava sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem, za isceljenje duše i tela. Pomoć od Svetog Nektarija najviše traže oboleli od kancera i drugih malignih bolesti.
Prema verovanju, prvo čudo se desilo onog dana kada se Sveti Nektarije upokojio: neko je slučajno stavio njegov džemper na krevet bolesnika pokraj njega, paralizovanog u donjem delu tela, i bolesnik se u tom momentu izlečio.
Današnji dan je i slava Instituta za onkologiju Kliničkog centra Srbije, pošto se veruje da Sveti Nektarije Eginski može da izleči i kancer.
Jedna od molitvi za ozdravljenje
” O, mirotočiva glavo, svetitelju Nektarije, arhijereju Božiji! U vreme velikog odstupništva i bezbožništva, pobožnošću si prosijao i sakrušio glavu pregordoga satane, koji nas je izranjavio. Toga radi darova ti Hristos da lečiš bolesti neizlečive, koje nas spopadoše zbog bezakonja naših. Verujemo: zavoleo te je Bog pravednoga, da tebe radi nas grešne pomiluje, od prokletstva da nas razreši, od bolesti da nas izbavi i da se po svoj vaseleni slavi strašno i preslavno Ime Njegovo, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.”
Autor: Aleksandra Aras
