Vlada je, takođe, apelovala da se nastavi sa vakcinacijom dece protiv malih boginja i ukazala da su dosadašnje aktivnosti dale pozitivne rezultate i da je imunizacija dece uzrasta od 12 meseci do 14 godina dostigla 94,3 odsto.

To je, kako je saopšteno, za oko pet odsto više u odnosu na novembar prošle godine i značajno više u odnosu na obuhvat iz prethodnih godina.

Time je ostvaren napredak na planu uspostavljanja kolektivne imunizacije.

Broj vakcinisane dece obaveznom MMR vakcinom na teritoriji cele zemlje značajno je povećan nakon preduzetih mera Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja u periodu od oktobra prošle godine do sada.

Najveći obuhvat je zabeležen na teritoriji Vojvodine, a u Beogradu je najveće povećanje od oktobra 2017. do danas.

Epidemiolozi, imunolozi, zvaničnici zdravstvenog sistema Srbije godinama unazad su upozoravali na opasnost od mogućeg pojavljivanja epidemije malih boginja usled sve manjeg broja vakcinisane dece.

I dok je 2013. godine procenat vakcinisane dece iznosio 92,6 odsto, taj procenat je 2016. godine iznosio 81,0 odsto.

Takvi podaci su doveli do toga da se upozorenja stručnjaka obistine i u oktobru 2017. godine su registrovani prvi slučajevi malih boginja kod nas.

Do 28. marta ove godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju KiM, ukupno je registrovano 4.225 slučajeva malih boginja.

Najveći broj slučajeva obolevanja od morbila registrovan je na teritoriji Beograda, Nišavskog i Topličkog okruga, a po broju obolelih slede Raški i Pčinjski okrug i teritorije na Kosovu i Metohiji u nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.

Najmanji broj slučajeva morbila registrovan je na teritoriji Zapadnobačkog, Severnobačkog i Srednjebanatskog okruga u Vojvodini i Moravičkog i Šumadijskog okruga u Centralnoj Srbiji.

Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja zato od oktobra 2017. godine sprovode oštrije mere za odstranjivanje malih boginja, koje su podrazumevale intenzivno sprovođenje vakcinacije svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od navršenih 12 meseci do navršenih 18 godina.

Jedna od mera koja je sprovedena bila je primena imunizacije MMR vakcinom zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Obezbeđeno je 35.000 doza vakcina za imunizaciju zdravstvenih radnika prvog i drugog prioriteta, a da nije narušena redovna imunizacija planiranih godišta.

Analizom vakcinalnog statusa planiranih godišta za imunizaciju evidentirano je 65.000 dece za dopunsku vakcinaciju sa jednom ili dve doze MMR vakcine.

Zahvaljujući merama koje su preduzete, tokom trajanja epidemije, od oktobra 2017. do kraja februara 2018. godine utrošeno je oko 66.500 doza vakcina, što je skoro duplo više u odnosu na isti period godinu dana ranije.

Najveći napredak učinjen je na teritoriji Beograda, gde je broj imunizovane dece u drugoj godini života porastao sa 65,2 odsto 2016. i 2017. godine na 84,4 odsto ove godine.

Kada dođe do epidemije, ugroženi su svi oni koji nisu preležali bolest i nisu vakcinisani bez obzira na uzrast. Iz tog razloga stalno se naglašava potreba da se dostigne i održi obuhvat ciljne populacije (predškolska deca) od najmanje 95 odsto.

Na taj način gradi se imunološki bedem i sprečava epidemijsko javljanje bolesti.

Kada je u pitanju vakcinom preventabilna bolest kao što su male boginje, nema efikasnih dodatnih protivepidemijskih mera sem onih koje se već sprovode.

Imajući u vidu navedene okolnosti, teritorijalnu i uzrasnu distribuciju obolelih, tok - intenzitet epidemije na teritoriji okruga, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, Vlada Srbije zajedno sa Ministarstvom zdravlja podržava da se mere pooštrenog nadžora sprovode do daljnjeg, odnosno najmanje u periodu dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, navedeno je u saopštenju.

Inače, Svetska zdravstvena organizacija kaže da je neophodno da obuhvat vakcinacijom bude veći od 95 da bi se stvorio dobar kolektivni imunitet.