Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 4. do 10. novembra zabeleženo 6.452 slučaja oboljenja sličnih gripu i to najviše u Zlatiborskom, Moravičkom i Šumadijskom okrugu, dok su najviše uzrasno-specifične stope zabeležene u uzrasnim grupamadece mlađe od četiri, pet do 14 godina.
Što se tiče broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija u našoj zemlji na osnovu podataka sentinelnog nadzora prijavljenih putem Servisa javnog zdravlja, u 45. izveštajnoj nedelji iznosio je 11.498, navodi "Batut".
Mnogi građani koji stalno borave u kolektivima pa i deca u školama žale se na vodeće simptome gripa poput povišene telesne temperature i bola u mišićima i zglobovima. Većina njih nije sigurna da se radi o gripu te je neophodno posetiti lekara. Stručnjaci upozoravaju da će pik virusa i infekcija biti u decembru.
Specijaliste opšte medicine dr Radmila Šehić rekla je da je temperatura jedan od vodećih simptoma gripa koju treba spuštati jedino kada pređe 38.
Foto: Unsplash.com
- Protiv gripa se dosta ljudi vakciniše. Virus gripa napada disajne puteve, dolazi do kašlja, nadražajnog i iritantnog. On napada i vegetativni nervni sistem, osoba oseća vrtoglavicu, bolove u zglobovima. Antibiotik ne deluje na virus. Virus ovog tipa ošteti trepljasti epitel i napravi prostor za razvoj bakterija koje se usele na takvo mesto i nastaje jedna bakterijska infekcija kada dođe do bronhitisa i upale pluća donjih disajnih puteva - objasnila je dr Šehić i dodala:
- Ona produži stanje bolesti, probudi ga i mora ozbiljnije da se leči. Osobe koje preleže upalu pluća bivaju osetljive narednih godina i pluća nakon upale nikada ne mogu biti ista. Kod gripa su ugrožene osobe starije životne dobi, ljudi koji imaju oboljenja respiratornih puteva ili one osobe koje su pod nekom jakom terapijom.
Autor: Aleksandra Aras
