Bolovi u zglobovima, glavobolja, povišena temperatura, kašalj, kijavica, tegobe su koje se ovih dana javljaju kod određenog broja građana. Razlog se ne krije samo u tome što se nalazimo u zimskom periodu, već što nemamo dobar imunitet.
Zašto smo osetljiviji u ovo doba godine, odgovor se pre svega krije u tome, da dosta vremena provodimo u zatvorenim prostorijama i kolektivima, gde se infekcije brže šire.
Imunolog, prof.dr Borislav Kamenov tvrdi da je "kriv" naš organizam i imunitet koji nisu spremni da se izbore sa svim virusnim infekcijama koje vrebaju tokom zimskih meseci.
- Ljudi koji imaju lošu cirkulaciju, lako se zamaraju, skloni su alergijama, nemaju kiseonik, svi su oni u riziku od razboljevanja u ovom periodu. Sada dolazi samo do reaktivacije starih virusa, a da ljudi toga nisu ni svesni, jer se otpornost našeg organizma smanjuje kada se organizam ohladi. Ljudi onda odmah posežu za antibioticima, raznim lekovima, a nisu svesni da ne leče problem, nego posledice - objašnjava imunolog Kamenov.
Kako profsor Kamenov dalje navodi, najbolji način da pripremimo telo da se odbrani od svega što vreba u vazduhu jeste da promenimo svoju ishranu, odnosno, da je poboljšamo.
- Svakako možemo da popravimo stanje našeg organizma. Treba izbegavati proizvode koji sadrže kazein a na koji su mnogi ljudi netolerantni, kao i crno i belo brašno. Ljudima ovi proizvodi smetaju, a oni misle da je to normalno. Osećaju nadimanje, imaju bolove u stomaku i gasove, što ne može da bude normalno stanje organizma. Međutim, ljudi teško menjaju svoje navike, pa i ishranu - ističe imunolog.
Pored namirnica koje u ovom rizičnom periodi treba izbegavati, imunolog Kamenov je istakao i koje su to koje nam mogu pomoći da poboljšamo stanje našeg imuniteta i sprečimo da hladno vreme utiče na naše zdravstveno stanje.
"Preporučuje se hrana koju su jeli naši preci"
- Potrebno je da unosimo dosta vitamina i minerala. Dakle, što više voća i povrća. Zatim, treba da jedemo heljdu, proso, pirinač, laneno seme, susam, ovas. Naime, sve ono što su naši preci nekada jeli, a što je sada uopšte teško naći, bilo u prodavnici, bilo na pijaci - objasnio je on i dodao kako voće i povrće koje sada jedemo nema minerale i vitamine koje je nekada imalo, te da je proizvođačima samo bitan kvantitet, a ne i kvalitet, usled čega mi gubimo bitne namirnice koje su nekada našim starima pomagale da budu zdravi i imaju dug životni vek.
- Ljudi sada jedu beli luk i misle da će da im bude bolje, da su zdravi, međutim, luk koji sada imamo, gotovo da nema selena, tako da ništa nisu uradili. Najbolje bi bilo kada bismo našli stara semena, tu leži zdravlje - dodaje Kamenov.
Imunolog se dotakao i raznih lekova i antibiotika koje ljudi uzimaju ovih dana, a u želji da se njihovo zdravlje magično popravi, pa naveo kako to može da dovede do još većih problema.
- Mi sada imamo te razne stvari koje možemo naći u apoteci da nas "trgnu". Ipak, oni mogu da izazovi citokinsku oluju, odnosno, pojačan odgovor imuno sistema, koji potom dovodi do ozbiljnih komplikacija. Ne možemo da ga pojačavamo do beskonačnosti - objasnio je naš sagovornik.
Kada vakcinacija protiv gripa pomaže?
Kao jedan od načina prevencije od virusnih infekcija lekari ovih dana preporučuju i vakcinaciju. Imunolog Kamenov ističe da vakcinacija ima smisla, dok se kod nekih pacijenata ona lakše primi.
- Vakcinaciju svakako treba da prime oni koji imaju lošu cirkulaciju, hronični poremećaj, oni koji se stalno i lako zamaraju, ljudi koji su skloniji alergijama - objašnjava imunolog.
Pored zdravije ishrane i vakcinacije, imunolog je dodao još neke od načina na koje možemo da predupredimo viruse koji nam sada stvaraju zdravstvene probleme.
- Treba da se zagrevamo, utopljavamo, da se slojevito oblačimo. Ukoliko je moguće da ne izlazimo napolje u delovima dana kada je najhladnije. Zatim, treba da pijemo tople napitke - naglašava imunolog Kamenov i dodaje da se i pretopljavanje prostorija ne preporučuje i da treba povremeno, a ukoliko napolju nema upozorenja od aerozagađenja, provetravati prostorije u kojima se nalazimo, a u kojima radi neko grejno telo.
Autor: Dubravka Bošković
