Studija o konzumiranju šećera tokom 1950-ih godina u Ujedinjenom Kraljevstvu takođe ukazuje na rizik po bebe čije majke su jele veoma slatku hranu za vreme trudnoće.
Ishrana bogata šećerom tokom prve dve godine života povezana je sa većim rizikom od dijebetesa i visokog krvnog pritiska decenijama kasnije.
Izgleda da količina šećera koju je dete konzumiralo nakon šest meseci života ima najveći uticaj na rizik od razvoja neke hronične bolesti kasnije u životu.
Međutim, osobe izložene većoj količini šećera u materici takođe imaju veći rizik od dijabetesa i visokog krvog pritiska u poređenju sa onima koje su začete kad je pristup šećeru bio ograničen.
Ovi nalazi ne znače da trudnice i roditelji male dece treba da isključe dodate šećere iz svoje ishrane i ishrane svog deteta. Međutim, moglo bi biti prostora za smenjenje. Trudnice i žene sa laktacijom u Sjedinjenim Američkim Državama obično konzumiraju više od tri puta preporučene količine dodatih šećera.
Duga senka ishrane u detinjstvu
Britanska studija nije prva koja je povezala ishranu u mladom dobu sa rizikom od bolesti kasnije u životu. Ranije istraživanje je pokazalo da iskustvo gladovanja u materici može udvostručiti rizik od dijabetesa kasnije u životu.
Međutim, podaci iz tragedija kao što su glad i rat mogu biti teški za interpretaciju. Često ovi veliki šokovi utiču na mnogo stvari. Ne zna se da li je nešto posledica ishrane, stresa, promene dohotka ili dinamike u domaćinstvu.
Ograničavanje distribucije šećera u Ujedinjenom Kraljevstvu omogućilo je da se detaljnije ispita uticaj ishrane na kasniji život. Ekonomske teškoće tokom Drugog svetskog rata primorale su vladu da uvede ograničeno snabdevanje hranom, a ograničenja u pogledu šećera nisu ukinuta do 1953. Većina drugih aspekata ishrane se do tada normalizovala, zadovoljavajući standardne dnevne preporuke.
Biobanka Ujedinjenog Kraljevstva, riznica genetskih i medicinskih podataka za pola miliona ljudi, pomogla je u istraživanju. Nakon potvrde da se konzumacija šećera drastično povećala nakon ukidanja ograničenih sledovanja, istraživači su pregledali koje osobe su začete između oktobra 1951. i juna 1954, kad su ograničenja bila na snazi.
Zatim su uporedili zdravlje tih ljudi sa zdravljem ljudi koji su začeti između jula 1954. i marta 1956, kad su ograničenja bila ukinuta.
Otkriveno je da ljudi koji su začeti tokom ograničene distribucije šećera imaju 35% manji rizik od dijebetesa i 20% manji rizik od visokog krvnog pritiska nego ljudi začeti nakog ukidanja tih ograničenja.
Razmere uticaja su iznenađujuće velike. Nesumnjivo je da velika promena ima veze sa šećerom. Nalazi bi trebalo da pojačaju napore da se trudnice informišu o značaju dobre ishrane.
Edukacija jeste bitna, ali roditelji, ionako veoma zabrinuti, ne bi trebalo previše da se uzrujavaju. Ako je u pitanju samo malo šećera tu i tamo, svi će biti dobro.
Autor: Dubravka Bošković
