Danas slavimo Prepodobnu mati Paraskevu – Svetu Petku Trnovu. Poznata je i pod imenom Sveta Petka Srpkinja i Sveta Petka Epivatska.
Ova slavna ugodnica Božija rodila se u gradu Epivatu, između Silinavrije i Carigrada.
Ona beše srpskog porekla, iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije bi izabran za episkopa Maditskog.
Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja:“Ko hoće za mnom da ide neka de odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom neka ide“ (Mk. 8,34), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih.
Nakon smrti svojih roditelja, ova sveta devica željna podvižničkog života napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje.
Foto: Univerzum HD Media/N.M.
U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat.
Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11 stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.
Po promislu Božjem, koji htede da proslavi ugodnicu svoju, otkri njene svete mošti posle mnogo godina i to na veoma čudesan način.
Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta.
Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd.
Sada se svete i čudesne mošti Svete Petke nalaze u rumunskom gradu Jašu.
U Beogradu se nalazi čudotvorna i lekovita voda (agaizma) ove svetiteljke, koja leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj.
Treba imati u vidu da se 8. avgusta slavi Sveta Petka Rimljanka (rođena u Rimu), 27. oktobra Sveta Petka Trnova, Epivatska, Srpska (rođena u Epivatu) a 10. novembra Sveta Petka (rođena u Ikoniji).
Ovo je česta slava kod nas, posebno žene poštuju veliki praznik, pa su za njega vezani i brojni običaji koji se i dan danas poštuju.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja, a narodna verovanja kažu da na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, radi težak posao, pogotovo to ne treba da rade žene.
Veruje se i da ljudi koji imaju neki zdravstveni problem treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru ili česmi koji se nalazi u blizini hrama Svete Petke.
Sveta Petka, veruje se, obično teši i blaži vernike ali je tu i da upozori na neku nevolju i to uglavnom kroz snove.
Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan.
Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.
Postoje i posebni običaji vezani za veče uoči slave. Obavezno se treba triput prekrstiti, pa izgovoriti molitvu: – Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan! Na ovaj način se nakon večere molio samo domaćin, a žene i deca bi se samo tri puta prekrstili. Međutim, svako se može pomoliti na ovaj način, a nakon molitve se spava. Pritom je važno da se glava uvek tokom spavanja okreće istoku. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu. Tamo gde ima dece, soba se pre spavanja okadi tamjanom, da se deca u snu ne bi preplašila. Dan uoči slave potrebno je provesti u postu na ulju.
Autor: Jovana Nerić
