AKTUELNO

"Američki" koksaki virus, u narodu poznat i kao bolest "prljavih ruku" hara po vrtićima u Srbiji i regionu i beleži se mnogo više slučajeva nego u prethodne tri godine.

Kako epidemiolog Sonja Giljača kaže, u pitanju je zarazna bolest koja se najčešće javlja kod dece mlađe od 5 godina, ali se može javiti i kod odraslih.

- Manifestuje se u sporadičnoj i epidemijskoj formi tokom cele godine sa najvećom učestalošću tokom leta i u ranu jesen - priča doktorka.

Uzrok ovog oboljenja je virus iz grupe enterovirusa. Koksaki virus A16 je najčešći uzročnik kada govorimo o sporadičnim slučajevima, a enterovirusi 71 su obično odgovorni za epidemijsko javljanje bolesti ruku, stopala i usta (engl. Hand, Foot and Mouth disease – HFMD).

Prvi slučaj ovog virusa zabeležen je u Kanadi 1957. godine, a na teritoriji Beograda prva epidemija ovog oboljenja registrovana je 2014.

Simptomi i zaražavanje BRNU virusom

Bolest ruku, nogu i usta počinje povišenom telesnom temperaturom, gušoboljom, zatim smanjenim apetitom, na kraju i malaksalošću. Dan-dva nakon početnih simptoma, razvijaju se osipi, najčešće na stopalima, rukama i ustima, ređe u genitalnoj regiji. Simptomi mogu biti praćeni i pojavom afti na oralnoj sluzokoži.

Doktorka napominje da se kod većine dece razvija blaga klinička slika, dok su slučajevi bilo kakvih komplikacija retki.

- Do zaražavanja može doći direktnim kontaktom sa zaraženom osobom putem pljuvačke, fecesa, sadržaja iz kožnih promena, ali i preko respiratornih kapljica - navodi, dodajući da se osoba može zaraziti i indirektno, putem kontaminiranih predmeta.

Period inkubacije je kratak, iznosi 3 do 7 dana, i tada je obolela osoba najzaraznija. Međutim, doktorka poziva na oprez, jer osoba može ostati zarazna i danima i nedeljama nakon kliničkog ozdravljenja, i to preko stolice.

Moguća i teža klinička slika

- Roditelji mi dovode decu uvereni da su male boginje, a u stvari su zaražena koksaki virusom. Broj zaražene dece kontinuirano raste u poslednje tri godine, ne samo kod nas, već u celom regionu, a zvanične podatke o tome treba da saopšti Batut - rekao je za B92 pedijatar, dr Saša Milićević.

Kako je istakao, virus može biti i veoma podmukao.

- Nastani se u telu i spoji se sa ćelijama, koje, bukvalno, razara. U nekim slučajevima može da izazove poremećaj u srčanom ritmu, a ponekad i da dovede do zastoja u radu srca. Obično napada decu sa oslabljenim imunitetom, a najčešće ne daje nikakve simptome. Čak i ako se pojavi neki, tipa poremećaja srčanog ritma, deca to ne znaju da prepoznaju - objasnio je dr Milićević.

Autor: Iva Besarabić