Bivša prva dana SFRJ Jovanka Borz rođena je kao Jovanka Budisavljević 7. decembra 1924, u selu Pećane kod Udbine u porodici Mihaila i Milice Budisavljević, a umrla 20. oktobra 2013. Njena porodica je bila brojna, imala je 2 brata i 2 sestre Maksima i mlađeg Petra kao i dve mlađe sestre Nadu i Zoru.
Nakon okupacije Jugoslavije i stvaranja ustaške NDH, mnogi studenti i radnici komunisti počeli su da se vraćaju u rodni kraj kako bi podigli ustanak protiv okupatora.
U KPJ Jovanka ulazi sa 17 godina, gde pristupa Prvoj ženskoj četi. U toku ratnih dejstava pokazala je hrabrost, 1942. bila prva žena-borac iz Šeste ličke divizije koja je primljena u članstvo Komunističke partije Jugoslavije.
Jovanka je prvi put avgusta 1942. u Mokrom Polju kod Knina u borbi protiv četnika. . Drugo ranjavanje bilo je isto u nogu, tokom borbi na Limu, avgusta 1944. prilikom proboja u Srbiju. Ona je za svoje ratne zasluge nagrađena Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod drugog reda, a takođe je bila nosilac Partizanske spomenice 1941.
Već 1945. Milan Žeželj je odabrao za rad u Belom dvoru i dao joj ulogu domaćice i titove sekretarice. Tito se preselio u vilu u Užičkoj 15, a ona je živela preko puta sa sestrama Nadom i Zorom koje je našla i uzela iz sirotišta.
Za Tita se udala 15. aprila 1952. u lepoj vili Dunavka u Iloku sa Aleksandrom Rankovićem kao mladoženjinim kumom i generalom Ivanom Gošnjakom kao mladinim kumom.
Bila je pogodna partijskim drugovima sve do polovine '70-ih godina. Posle je bila progonjena. Nakon Titove smrti 1980. ostavljena je na milost i nemilost funkcionerima. Živela je u jako teškim uslovima.
Jedan od onih koji je ostao blizak s Jovankom Broz nakon Titove smrti bio je advokat Toma Fila, koji se 25 godina borio da Jovanka ostvari svoja prava, da dobije penziju, dokumente, sopstvenu imovinu. Fila se svojevremeno za Newsweek prisetio susreta i razgovora s Jovankom, za koju kaže da će večno ostati misterija. Do njihovog prvog susreta došlo je nakon Titove smrti, kada je ona, povodom Titove ostavštine, došla kod Filinog oca Filote. "Došla je kod nas 1983. godine, a našu kancelariju joj je, kako nam je tada rekla, preporučio Tito.
Rekao joj je: 'Ako ti se ikada nešto dogodi, idi kod Filote File, on se nikoga ne boji.' Nakon smrti mog oca, želela je da ja nastavim da je zastupam. Tako je i bilo. Ona je na mene, od početka do kraja, ostavljala utisak žrtve. I bila je žrtva. A bila je prelepa žena, imala je neko plemićko držanje, bila je ponosna Ličanka, osoba koja je držala do sebe...
Verujem da bi bolje prošla da je savila kičmu i da je podržala nekog od pretendenata na Titov tron. Siguran sam da nije imala ni političke aspiracije, niti je imala odgovarajuće obrazovanje da bi upravljala državom. A nedostajao joj je i onaj najvažniji stub - okruženje koje bi je podržalo", kaže Fila.Volela je Tita do ludila A koliko je Jovanka bila verna i odana Titu, videlo se tokom posete Francuskoj, kada je otkriveno da Jovanka sa sobom nosi oružje.
"Došlo je do incidenta - na balu je iz Jovankine torbe ispao pištolj, a osiguranje je to brže-bolje pokušalo da prikrije. Tito je, dakle, imao veliko poverenje u nju, ona je bila zadnja linija njegove obrane, pa je zato kod sebe držala mali pištolj za likvidacije. Ako sve službe zakažu, ona je trebalo da ga zaštiti svojim životom, da pogine za njega... Ona je Tita volela do ludila i nikako se ne može reći da je s njim bila radi interesa."
Od tada, tvrdi Fila, Jovanka više nikada nije videla Tita jer joj to nije bilo dozvoljeno. "Tito se potom iselio iz kuće u Užičkoj. Ona je pokušavala da dođe do njega, ali nijedanput joj to nije uspelo. Izmišljotina su priče da je kasnije, kada je Tito bio u bolnici, došla u Ljubljanu, tražeći da je primi, a on je to, kao, odbio. On je umro, a nisu se videli."
Autor: Aleksandra Aras