Omogućiti pristup svežoj pijaćoj vodi i obezbediti osnovne sanitarne uslove za sve, globalni je zadatak i izazov koji su utvrdile UN i zato je Generalna skupština UN 1992. donela rezoluciju po kojoj se 22. mart svake godine obeležava kao Svetski dan vode.

Voda pokriva 71 odsto Zemljine površine, ali pijaća voda čini samo 2,5 odsto svih vodnih resursa, koji se konstantno smanjuju zbog zagađenja i lošeg gazdovanja.

Iako se dugo verovalo da je voda neiscrpan resurs zbog njene obnovljivosti, kriza vode postaje svetski problem i realnost. I dok se potrebe za vodom povećavaju - zalihe se smanjuju.

Više od dva miliona tona otpada svakog dana se baci u potoke, reke i jezera i ukoliko se trend nastavi do 2025. potrebe za svežom vodom premašiće sadašnje raspoložive resurse.

Zavod za zaštitu prirode Srbije će danas, u cilju ukazivanja javnosti na stanje i potrebu zaštite voda i vodnih pojava, učestvovati u javnoj tribini "Trenutno stanje akvatičnih ekosistema širom planete i u Srbiji" u Javnom akvatorijumu i torpikarijumu, u organizaciji Cetra za razvoj ideja.

Kako je saopštio Zavod za zaštitu prirode Srbije, tribina će biti interaktivna i realizovana kroz pitanja moderatora i učensika, a po završetku tribine biće organizovan obilazak akvatorijuma i tropikarijuma.

Stručni saradnici Zavoda učestvovaće istog dana na sastanaku na temu "Održivi turizam u Specijalnom rezervatu prirode Uvac", koji će biti održan u Domu kulture u Novoj Varoši, u organizaciji upravljača Rezervat Uvac.

Povodom Svetskog dana voda, danas će u Klubu poslanika biti održan seminar "Specifični planovi implementacija direktiva u sektoru voda".

Učesnicima će se obratiti ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, direktorka Republičke Direkcije za vode Nataša Milić, šef pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević i predstavnici Delegacije Evropske komisije u Srbiji, najavili su organizatori.

Posebna pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara.

U okviru zaštite tih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta i njihovog korišćenja kao turističkkih atrakcija.

Vodno prirodno nasleđe u Srbiji se štiti u okviru sistema zaštićenih područja već 70 godina.

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotoka čija ukupna dužina iznosi 65.980 km ili prosečno 747 m/km2.

Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2.

Padavine, kao jedan od najznačajnijih faktora vodnih resursa, veoma su neravnomerno raspoređene po prostoru i vremenu.

Imajući u vidu da podsticaj i količinu voda, može se konstatovati da Srbija ne raspolaže značajnim količinama sopstvenih voda, što je ubraja u siromašnija područja Evrope sa količinom od 1.840 metara kubnih domaćih voda po stanovniku godišnje.

Međutim, Srbija koristi još i prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5.850 m3/s ili oko 185.000 km3 godišnje.

Osnovni resurs za snabdevanje stanovništva i industrije vodom u Srbiji su podžemne vode koje u ukupnom vodosnabdevanju učestvuju sa preko 90 odsto.

Međutim, nisu u dovoljnoj meri iskorišćene i uglavnom se neracionalno troše.

Površinske vode imaju brojne pojave, predele i prostore koji su zaštićeni i posebno atraktivni sa naučnog, obrazovno-vaspitnog, ekološkog, estetskog i socio-kulturnog poimanja.