Cilj ovog zakona, kako se navodi u obrazloženju Predloga koji je objavljen na sajtu Skupštine, jeste utvrđivanje svih činjenica na osnovu kojih se možže utvrditi istina o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima ili zdravstvenim ustanovama, kao i da se roditeljima omogući da ostvare pravo na novčanu naknadu zbog povrede prava na porodični život ili zbog toga što nije moguće utvrditi položaj nestalog deteta.

Roditelji, kao i rođaci nestale dece moći će da pokrenu sudski postupak besplatno - oslobođeni su plaćanja takse, a najviša naknada za obeštećenje koja je predviđena zakonom iznosi 10.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti.

Predlog zakona predviđa da će predlog za utvrđivanje činjenica o nestalom detetu biti moguće podneti nadležnom višem sudu u roku od šest meseci od stupanja ovog zakona na snagu.

Zakon o nestalim bebama Srbija je obavezana da donese na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, kojom je povodom predstavke Zorice Jovanović u čiju je korist presudio, taj sud državi Srbiji naložio da zakonski i institucionalno reši pitanje nestalih beba.

Tom odlukom je Srbiji naloženo da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava na klinici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla.

Porodilji nikada nije ponuđeno objašnjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, a vlasti nisu uspele da pronađu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije, a tužžbe protiv osoblja klinike odbijene su kao neosnovane.

Prema raspoložim podacima Ministarstva pravde koje je predlagač zakona, broj roditelja koji će moći da traže svoje pravo prema ovom zakonu kreće se od 350 do 650.

To su, kako se navodi u predlogu zakona, roditelji koji su se obraćali držžavnim organima u vezi sa položajem deteta DO STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

Shodno Predlogu zakona, ako nijedan roditelj nije živ, postupak mogu da pokrenu brat, sestra, deda ili baba nestalog novorođenog deteta, bez obzira na to da li su se obraćali državnim organima ili porodilištu u vezi sa statusom novorođenog deteta.

Ovaj zakon predviđa da nadležni viši sudovi utvrđuju istinu odnosno - činjenice na osnovu dokaza i podataka koje prikupe od državni i drugi organa, kao i podataka od roditelja i drugih lica.

Postupak je jednostranački i iz njega je isključena javnost, osim ako predlagač postupak želi da ceo postupak ili jedan njegov deo bude javan.

Za obavljanje istražnih radnji po zahtevu suda, u okviru MUP-a biće određeni policijski službenici koji su posebno obučeni za nestalu novorodenčad iz porodilišta, predviđa Predlog zakona.

Takođe, sud je obavezan da postupa po načelu hitnosti, odnosno da postupak vodi bez odlaganja u cilju da se postupak okonča u najkraćem mogućem roku.

Predlog zakona je kao gornju granicu za iznos pravične naknade predvideo dinarsku protivvrednost od 10.000 evra, koji je adekvatan iznosu koji je Evropski sud za ljudska prava dosudio Zorici Jovanović.

Međutim, predlagač zakona napominje da se pravična naknada odnosi samo na nematerijalnu štetu i napominje da roditelj nestalog deteta ima pravo da naknadu materijalne štete ostvari u parničnom postupku.

Predviđeno je i da predlagač može da izjavi žalbu protiv rešenja višeg suda u roku od 15 dana apelacionom sudu i ako je zadovoljan utvrđenim činjeničnim stanjem, ali nije zadovoljan visinom dosuđene naknade.

Revizija postupka nije dozvoljena imajući u vidu prirodu ovog postupka, navodi se u obrazloženju Predloga zakona.

Takođe predviđeno je i da će sud biti dužan da odmah podnese krivičnu prijavu tužilaštvu ako u toku postupka dođe do saznanja o postojanju osnova sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužžnosti.

O osnovanosti predloga za utvrđivanje statusa nestalog deteta sud odlučuje rešenjem, navodi se u Predlogu zakona.

Rešenjem o usvajanju predloga određuje se status nestalog novorođenog deteta tako što se utvrđuju činjenice o njegovoj smrti i mestu gde se telo deteta nalazi.

Ako ne možže da se utvrdi da je dete mrtvo, utvrđuju se činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo i mesto gde se ono nalazi.

Ako ni to ne može da se utvrdi, sud će rešenjem konstatovati da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta.

Sud je dužan da u rešenju odredi koji je organ, organizacija ili ustanova odgovorna za nestanak novorođenog deteta.

Pravična novčana naknada se dosuđuje samo ukoliko je predlagač postupka zatražio nakandu, a sud njenu visinu ceni po slobonoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a pre svega intenzitet pretrpljenih duševnih bolova, straha i druga merila određena Zakonom o obligacionim odnosima.