U Srbiji bi od jeseni trebalo da bude ograničena visina kamate na stambene i potrošačke kredite, kreditne kartice i dozvoljeni minus. Koliko će ova mera značiti građanima, prvenstveno onima koji planiraju da reše stambeno pitanje?
U Srbiji oko 160.000 građana ima kredit, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije. Među njima uskoro bi mogao da se nađe i mladi arhitekta Aleksandar Nedović, koji planira da kupi stan kako bi se osamostalio.
- Nešto što je meni interesantno sad u ovom trenutku je da kažem neki dvosoban, trosoban stan. Mnogo na kupovinu stana utiče sama rata kredita, uslovi kredita, koje su kamatne stope. To je nešto što je meni u ovom trenutku presudno - kaže Nedović.
U Kragujevcu je ponuda stanova dobra zbog toga što je, između ostalog, to univerzitetski grad i privredni centar regiona. Poslednjih godina mnogo se gradi, pa i prodaje.
- Svedoci smo da se od prošle godine sa smanjenjem kamatnih stopa povećala i kupovina nekretnina koji se finansiraju iz sredstava kredita, a mi se svakako nadamo da će nove mere još dodatno stimulisati prodaju - ističe Sandra Savković, agent prodaje stanova.
Za kupovinu stana u Kragujevcu, u novogradnji, po kvadratnom metru u proseku treba izdvojiti od 1.200 do 2.000 evra. Cena starogradnje je niža za petnaestak odsto.
- Većina klijenata kupuje za keš otprilike nekih 70% i to keš koji je dobijen prodajom postojećih nekretnina, a nekih 30% kupuje putem stambenog kredita - kaže Bojana Petrović, agent za nekretnine.
Mera ograničavanja visine kamate na kredite, kreditne kartice i dozvoljeni minus, smatraju ekonomisti, trebalo bi da donese pogodnosti i bankama i građanima.
- Za njih će to biti pogodnost, jer će oni moći da predvide neke buduće rate, moći da računaju na neke fiksne kamatne stope iako su možda zaključili kredit u varijabilnim kamatnim stopama u poslednje dve ili u narednom periodu, ali ima i onaj drugi deo, druga strana medalje, što se tiče bankarskog sektora, zbog pada tražnje pre svega za stambenim i potrošačkim kreditima ovo će delimično podstaći tu tražnju, gotovo sam siguran, kratkoročno i u svakom slučaju smanjiti broj rizičnih kredita - objašnjava prof. dr Petar Veselinović, ekonomista.
Ekonomisti preporučuju kredite u dinarskoj protivvrednosti i sa fiksnom kamatnom stopom. U tom slučaju, kako kažu, građani su najsigurniji što se tiče otplate.
Autor: Dubravka Bošković
