Srpska pravoslavna crkva i vernici 7. oktobra obeležavaju dan posvećen Svetoj prvomučenici Tekli, prepodobnom Simonu, svetom kralju Vladislavu i prepodobnom Davidu Srpskom.
Sveta prvomučenica Tekla
Rođena u Ikoniji od roditelja znamenitih, ali neznabožačkih. Kao osamnaestogodišnja devojka bila je verena za mladića u vreme kada je apostol Pavle došao sa Varnavom u Ikoniju na propoved Jevanđelja. Slušajući Pavla tri dana i tri noći Tekla se okrenula potpuno veri Hristovoj i zarekla se da će živeti kao devica. Kada je to videla njena majka, da i ne gleda više na svog verenika niti pomišlja na brak, počela je najpre da je savetuje, a potom da je tuče i mori glađu. Najzad je predala sudiji i zahtevala, opaka majka, da je ognjem sažeže. Sudija je bacio na oganj, ali Bog je spasio nepovređenu.
Tada je Tekla pošla za apostolom Pavlom, i došla sa njim u Antiohiju. Privučen spoljašnom krasotom Teklinom nekakav starešina gradski hteo je da je uzme sebi silom, ali Tekla se iščupala iz njegovih ruku. Taj starešina optužio je knezu kao hrišćanku, koja se gnuša braka. Knez je osudio na smrt i bacio pred zveri, ali zveri ne takoše telo svete device. Udivljen ovim upita je knez: „ko si ti, i kakva je sila u tebi, da ti ništa ne može naškoditi?" Odgovori mu Tekla: „sluškinja sam Boga živoga". Tada je knez pustio na slobodu, i ona je pošla da propoveda Jevanđelje, i uspela je da obrati mnoge u veru istinitu, među kojima i neku uglednu udovicu Trifenu. Potom se sveta Tekla, po blagoslovu apostola Pavla, udaljila u jedno pusto mesto blizu Selevkije. Tu se ona dugo podvizavaše i isceljenjem bolesnika čudotvornom silom mnoge preobratila u hrišćanstvo.
Pozavideli su joj lekari i vračari iz Selevkije, te poslaše neke mlade ljude, da je oskverne, nadajući se da će ona kad izgubi devičanstvo izgubiti i moć svoju čudotvornu. Tekla je bežala od onih drskih mladića, i kad vide da će je uhvatiti, ona se pomoli Bogu za pomoć pred jednom stenom, i stena se rastupi i sakri ovu svetu devicu i nevestu Hristovu. I bi joj ta stena i skrovište i grob. O ovoj čudesnoj hrišćanskoj junakinji i svetiteljki veli sveti Zlatoust „čini mi se da vidim ovu blaženu devu kako prinosi Gospodu jednom rukom devstvo a drugom rukom mučeništvo".
Prepodobni Simon - Sveti Stefan
Krunisan za kralja u svojoj zadužbini Žiči od svoga brata i duhovnog oca svetog Save. Pobožan hrišćanin, mudar i miroljubiv vladalac, Stefan je sa svetim Savom uzdigao pravoslavlje do velikog toržestva u svom narodu. Po njegovoj želji sveti Sava zamonašio ga pred smrt i dao mu ime Simon. Upokojio se u Gospodu 24. septembra 1224. god. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Studenici.
Kralj Vladislav
Sin kralja Stefana Prvovenčanog. Sagradio manastir Mileševu, gde je preneo iz Trnova mošti Svetoga Save, strica svoga. Odlikovao se neobičnom milosrdnošću prema bednim ljudima. Na novcu njegovog vremena on se potpisivao „rab Hristov Vladislav". Mirno se upokojio na rukama svoga sinovca svetog kralja Milutina, i pogreben česno u njegovoj zadužbini manastiru Mileševi.
Prepodobni David, Dimitrije Nemanjić
Dimitrije je bio najmlađi sin kneza Vukana i unuk Stefana Nemanje. Imao je titulu srpskog župana. Sagradio je manastir u Brodarevu na Limu, gde se i zamonašio dobivši ime David. Crkva koju je podigao (Davidova crkva) se po svojim arhitektonskim odlikama izdvaja iz niza hramova tog vremena. Putovao je na pokloništvo u sveti grad Jerusalim. Mirno se upokojio u Gospodu i od njega je proslavljen kao čudotvorac.
Autor: Iva Besarabić
