Jedna majka požalila se na sina i na snaju i otkrila da su povredili njeno srce. Naime, kada je odlučila da sa mužem ode u posetu sinu i snaji, u srpsku prestonicu, nije ni slutila šta će je tamo snaći.
Njenu ispovest, prenosimo u celosti:
Muž i ja živimo na selu. Uvek rado dočekujemo goste, imamo posebnu sobu za njih. Uvek smo spremni da prihvatimo svakoga. Tokom leta, može se čak spavati i na verandi, dok je na potkrovlju uvek udobno i lepo namešteno.
Pre smo gostima ustupali našu spavaću sobu, ali sada smo u šezdesetim i to više ne radimo. Udobna je ta soba koju smo odvojili za goste.
Mi imamo dva odrasla sina koja žive sa svojim porodicama. Najmlađi sin živi nedaleko od nas i često nam sa unucima dolazi u goste. Stariji sin živi u Beogradu, tamo je zasnovao porodicu, ima privatni biznis. Zbog toga što smo u selu, retko dolazi kod nas.
Svaki put kad dođe sa svojom ženom i decom, mi se specijalno pripremimo za njih. Sve lepo namestimo, očistimo, ja kuvam ukusna jela i deserte. Uprkos tome snajka ne želi da dolazi kod nas. Kaže da u selu nema šta da radi i da joj je dosadno nakon sat vremena.
Prošle godine smo muž i ja odlučili da odemo kod njih u posetu. Rekli smo sinu nedelju dana unapred da dolazimo.
Stigli smo, seli za postavljeni sto i počeli da ćaskamo. Čim se približila večer, pokazalo se da za nas jednostavno nema mesta u kući. Ispostavilo se da je sin za nas iznajmio sobu u hotelu, koji se nalazio na drugoj strani grada. Za nas je to bilo jedostavno nepojmljivo.
Bili smo spremni samo da spavamo i na podu, međutim, snaja je bila nepokolebljiva i stalno je govorila da je soba već iznajmljena i plaćena. Kao rezultat toga, sin je pozvao taksi i odvezli smo se u hotel. Videlo se da mu je neprijatno, ali nije mogao ništa da uradi, pošto je postupao po nalogu svoje žene.
Nismo ništa rekli, samo smo seli u taksi i otišli. Ujutro smo se probudili i shvatili da u blizini nemamo gde da jedemo, jer su cene za nas bile paprene. Odlučili smo da ponovo odemo do našeg sina. Ispostavilo se da nas niko nije očekivao, svako je imao svoj posao, obaveze i jednostavno nisu imali vremena za nas.
Opet smo sačekali veče i otišli da spavamo u hotel.
Sutradan smo otišli kući. Ceo put sam plakala, jer nisam razumela kakav je to odnos prema roditeljima. Došavši kući, drugom sinu smo sve ispričali. Odmah je pozvao brata i počeo da se svađa sa njim. Nakon te naše posete, komunikacija sa najstarijim sinom se mnogo promenila. Sada su to retki i kratki pozivi.
Nikome nisam pričala o našoj sramoti. Kako da kažem da nas je sin bukvalno izbacio iz stana?
Autor: Dubravka Bošković
