Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Vozdviženje časnog Krsta, (jesenji Krstovdan), kao sećanje na događaj kada je car Konstantin uzdigao krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Ovoga dana praznuju se još dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i povratak časnog Krsta iz Persije u Jerusalim.
U crkvama služi se liturgija svetog Jovana, uz ritual velikog osveštavanja vode, koje prati praznično bogosluženje. Običaji za Krstovdan nalažu da se krstovdanska vodica deli okupljenim vernicima, a potom i da se preko cele godine čuva u kući kao simbol dobrog zdravlja. Voda se moli da izbavi od grehova, da isceli i očisti dušu i telo i da sa verom leči i štiti.
Narodni običaji za Krstovdan takođe nalažu majkama da, sa molitvom u srcu, na današnji dan deci prave znak krsta na čelu od osveštanog ulja, a krstovdansku vodu čuvaju i njom po potrebi umivaju decu tokom cele godine.
Verovanja i običaji
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.
U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan 14. septembra po starom kalendaru (27. septembar po gregorijanskom), kao dan strogog posta. Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je ukorenjena izreka: "Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti".
Autor: Aleksandra Aras
