Viceguverner Narodne banke Srbije Ana Ivković ocenila je danas, na sednici Odbora za finansije, na kojoj se razmatra rebalans budžeta za ovu godinu, da se vidi čvrsta opredeljenost države ka očuvanju dobre fiskalne pozicije zemlje.
Ivković je rekla da u prilog tome govori namera da se očuva opadajuća putanja učešća javnog duga u BDP-u u srednjem roku, o čemu je i ministar Siniša Mali govorio.
"Takođe, naša ocena je da je makroekonomski okvir, na osnovu kojeg je pripremljen predlog ovog zakona, realistično projektovan", rekla je viceguverner.
Prema njenim rečima, makroekonomske projekcije Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije u celini su usaglašene, što znači da na isti način ocenuju makroekonomske uslove u zemlji, kao i efekte mera ekonomske politike.
Rekordne devizne rezerve krajem avgusta na nivou od 28,2 milijarde evra
"Takođe, kao i do sada, podržavamo planiranje prihoda budžeta po principu opreznosti, a kao pozitivno ocenjujemo i nastavak opredeljenja da se veliki deo novih ulaganja usmeri upravo ka povećanju kapitalnih ulaganja države", rekla je Ivković.
Kako je objasnila, pozitivno ocenjuju to što je gotovo polovina povećanja fiskalnih rashoda, koja je planirana ovim rebalansom, opredeljena za različite oblike kapitalnih ulaganja, koji bi u ovoj godini trebalo da dostignu rekordni iznos.
Ona je rekla da su bile i rekordne devizne rezerve krajem avgusta na nivou od 28,2 milijarde evra, odnosno za preko 3,3 milijarde evra više u odnosu na prošlu godinu.
"Istakla sam i da je naša ocena da se fiskalna politika nastavlja voditi po principu opreznosti, a takvu ocenu potvrđuju povoljnija kretanja u dosadašnjem delu godine u odnosu na inicijalne projekcije", rekla je Ivković.
Međugodišnja inflacija u maju ove godine vratila u granice cilja
Na strani prihoda, odnosno takvom rezultatu u najvećoj meri su doprineli povoljni trendovi na tržištu rada, rekla je Ivković i dodala da se to vidi kroz veće prihode od poreza na dohodak građana.
"U pogledu makroekonomskih projekcija, koje su u osnovi ovog predloga, ponoviću da je naša ocena da su projekcije realistične i gotovo u celini usaglašene s makroekonomskim projekcijama Narodne banke Srbije", rekla je Ivković.
Ona je navela i da se međugodišnja inflacija u maju ove godine vratila u granice cilja od tri plus-minus 1,5 odsto.
"Sledeće godine inflacija će prema trenutnim pretpostavkama, nastaviti da usporava i da se približava centralnoj vrednosti cilja od tri odsto i to će uz pomenutu očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru doprineti i očuvanju izvesnosti poslovanja i investiranja, što je važno i za održivi rast prihoda države", rekla je Ivković.
Ona je dodala da je važno to što rastu investicija doprinose i visoka i rastuća ulaganja države u saobraćajnu, komunalnu i energetsku infrastrukturu.
"Generalno rast investicija države, posebno u okviru programa Skok u budućnost, Srbija 2027, biće važan faktor ubrzanja privrednog rasta na stope od minimum 4 do 5 odsto godišnje u srednjem roku", rekla je Ivković.
Rizik od globalne inflacije manji nego što je bio
Ona je navela da je rizik od globalne inflacije manji nego što je bio i to bi kroz započetu relaksaciju monetarnih politika, kako naše, tako i vodećih centralnih banaka, trebalo da doprinosi povoljnim uslovima finansiranja i države i privatnog sektora.
"Dosadašnji rezultati i usaglašenost naše ocene makroekonomskih kretanja, dakle usaglašenost ocene Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, potvrđuju nastavak dobre koordinacije monetarne i fiskalne politike i mi očekujemo da ona ostane jedan od važnih stubova daljeg jačanja naše ekonomije, a time i jačanja naše otpornosti na izazove iz međunarodnog okruženja", zaključila je Ivković.
Srbija ima, prema njenim rečima, 47, 2 tona zlata, od toga 42 tone u Srbiji, a više od pet tona u Švajcarskoj na posebnom računu, koji je opredeljen za NBS.
Autor: Dalibor Stankov
