Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U tišini Visokih Dečana, gde je svaki kamen natopljen vekovnim molitvama i blagodaću Božijom, živi otac Jeremija, slepi monah čiji glas mnogi nazivaju anđeoskim. On, koji je svetlost ovoga sveta izgubio, nosi u sebi plamen duhovne svetlosti koja ne može da se ugasi. Njegovo pojanje je poput tihog vetra što nosi molitve do nebesa, dok ga bratstvo manastira i svi koji su ga čuli s pravom nazivaju "monahom anđeoskog glasa."
Otac Jeremija potiče iz Trebinja, ali je odavno našao duhovni dom u manastiru Visoki Dečani, mestu čiji su temelji postavljeni u veri, nadi i ljubavi. Uprkos tome što je izgubio fizički vid, njegov unutrašnji vid je izoštren i osvetljen božanskom mudrošću, što su mnogi svedočili kroz njegove svakodnevne dužnosti u manastiru. Njegova prisutnost odiše mirom i verom, a njegovo pojanje vraća dušu svakome ko ga čuje.
Maja Milutinović Pauković, kćerka Dragana Paukovića, ispunjena poštovanjem prema ocu Jeremiji, priseća se njegovih dela i prisustva u manastiru:
- Otac Jeremija je u Dečanima već dugi niz godina. Neka ga Gospod Bog čuva. Moj otac ga je voleo i kad god bi došao kući, pričao bi mi o monahu Jeremiji koji postavlja trpezariju i tačno zna ko gde sedi i kako treba da postavi. Gospod mu je oduzeo vid, ali nije dušu i unutrašnji vid mu je podario. Ovom prilikom ga velikim srcem pozdravljam kao ćerka njegovog miljenika Dragana Paukovića.
Ovaj dar unutrašnjeg vida očituje se u svakom pokretu oca Jeremije. On vidi dalje od običnih očiju, oslanjajući se na osećaj duhovnog prisustva svakog monaha i gosta koji dođe u manastir. Njegova sposobnost da postavi trpezariju, znajući tačno ko gde treba da sedi, bez pomoći fizičkog vida, mnogima je svedočanstvo Božje milosti koja kroz njega deluje.
Njegov glas, mek, ali snažan, prolazi kroz visoke svodove manastira, kao da odjekuje kroz vekove, povezujući prošlost sa sadašnjošću. U tim trenucima, prisutni osećaju kako se njihova duša uzdiže, dotaknuta čistotom vere koju nosi otac Jeremija. Iako je slep, otac Jeremija je svetionik duhovne svetlosti, svetlost koja vodi mnoge ka molitvi, smirenju i ljubavi prema Bogu.
Njegova služba u Visokim Dečanima svedoči o čudu vere – da je istinska svetlost ona koja dolazi iz srca i duše, a ne iz očiju. U tišini monaškog života, otac Jeremija ostaje simbol vernog služenja i predanosti, glas koji nas podseća na to da je molitva most između zemlje i neba. Neka ga Gospod Bog čuva, jer kroz njega, kroz njegove pesme i delo, mnogi pronalaze put ka Bogu i duhovnoj svetlosti.
Autor: Dubravka Bošković
