Osim nacrta novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Narodna banka Srbije uputila je na javnu raspravu i nacrt izmena i dopuna Zakona o bankama, čiji je cilj, kako je navedeno u obrazloženju, dalje jačanje regulatornog okvira za poslovanje banaka kao i supervizorske funkcije centralne banke.
Jedna od ključnih novina je i mogućnost da NBS javno objavljuje visinu kamata na kredite za svaku banku, što je i uneto u nacrt kroz izmene i dopune člana 43., čiji je naziv „Jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga“.
Izmenama se predlaže da „NBS može objaviti na svojoj internet prezentaciji informativnu listu ponude bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova po pojedinačnim bankama“.
Radi se, inače, o inicijativi koju je guverner Jorgovanka Tabaković iznela tokom prezentacije Izveštaja o inflaciji u maju ove godine, kada je rekla da se nada da će u roku od oko godinu dana NBS „biti u prilici da obezbedi zakonsku mogućnost da javno objavljuje podatke svih banaka po svim vrstama kredita o visini kamata koje daju na sve vrste kredita“.
- Svrha banaka nije stvaranje uslova za finansijske spekulacije, naduvavanje vrednosti sopstvenih akcija ili obezbeđivanje sredstava za kupovinu svojih konkurenata već bi, kao što se smatra i u delu svetske javnosti, trebalo da se zaista vodi računa da krediti koji se daju budu uloženi u nešto što stvara dodatnu vrednost, bilo da je proizvodnja ili usluge - rekla je tada Tabaković.
Danas je na stolu nacrt izmena i dopuna Zakona o bankama koji predviđa upravo to – umesto dosadašnjeg objavljivanja prosečno ponderisanih kamatnih stopa po vrstama kredita, u članu 43. piše da NBS „može objaviti na svojoj internet prezentaciji informativnu listu ponude bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova po pojedinačnim bankama“.
U nastavku stoji i da NBS „može bliže urediti sadržinu i način dostavljanja i objavljivanja podataka iz tog člana“.
Kada je reč o ponudi konkretnih banaka i to poimence, NBS objavljuje „Informaciju o kretanju kamatne stope na prekoračenje po tekućem računu“, u kojoj se nalaze podaci o visini prosečnih ponderisanih kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus u svakoj od 19 banaka koje imaju takvu uslugu u ponudi. Na našem tržištu inače posluje 20 banaka, ali kineska Bank of China nema takvu ponudu pa se ne nalazi na ovoj listi NBS.
O tome kakvu bi promenu mogla da donese takva novina razgovarali smo sa finansijskim stručnjakom i nekadašnjim generalnim sekretarom Udruženja banaka Srbije Vladimirom Vasićem.
- Zanimljivo rešenje koje će svakako doprineti većoj transparentnosti u odnosima banaka i klijenata - ocenjuje Vasić.
- Svaka banka ima svoju poslovnu politiku, percepciju rizika i ‘apetite’ i zato im se i razlikuju kamatne stope, ali će ih ovakvo rešenje svakako ‘naterati’ da više poštuju tržišne principe i jače bore za klijente. Smatram ovo dobrim potezom NBS - istakao je Vasić.
Kada je reč o ostalim izmenama i dopunama u nacrtu, NBS je saopštila i da se predlaže uvođenje novog instrumenta – „prikrivene kontrole“- radi dodatnog unapređenja kontrole zakonitosti poslovanja banke u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga, zatim uvođenjem supervizorskog sporazuma u okviru kontrolnog postupka, kao i preciziranjem procesa supervizorske procene.
Pored toga, predviđenim izmenama i dopunama planirano je osnivanje nove institucije – Fonda za restrukturiranje banaka, čime se, kako ocenjuju u NBS, znatno unapređuje zakonski okvir.
Pozitivni efekti takvog rešenja očekuju se zbog neposrednog obezbeđenja sredstava od doprinosa banaka za finansiranje eventualnih postupaka restrukturiranja banaka, čime bi se, kako objašnjavaju iz NBS, umanjili rizici od moguće upotrebe sredstava poreskih obveznika u ove svrhe.
Autor: Snežana Milovanov
