Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da će do kraja godine sigurno biti puštena u saobraćaj deonica Moravskog koridora od Kruševca do Vrnjačke Banje, 54 kilometara brze saobraćajnice Šabac-Loznica, preostalih 5,6 kilometara do Valjeva i oko 40 kilometara Dunavskog koridora koji će, kako kaže, u potpunosti biti završen u septembru sledeće godine, skoro godinu dana pre roka.
Vesić je, gostujući na Javnom servisu, rekao da će već u septembru biti završena obilaznica oko Gornjeg Milanovca i da je, kada su u pitanju planirani kilometri puteva do kraja godine, jedino neizvesno da li će biti završena deonica Sremska Rača-Kuzmin.
“Tu dosta vršimo pritisak na turskog izvođača koji se, nažalost, ne ponaša baš najbolje. Nedavno smo im naplatili prve penale jer su prekšili ugovor i to će biti politika koju ćemo i ubuduće voditi, ali ćemo ih naterati da završe posao u roku jer oni to mogu da urade do kraja godine, ako se uozbilje i počnu da rade kako treba”, rekao je Vesić.
Kada je u pitanju deonica auto-puta od Pakovraća do Požege, ministar je rekao da je tunel “Laz” završen i opremljen, a da je, kada je reč o tunelu “Munjino brdo”, u jednoj cevi ostalo da se probije manje od 90 metara, a u drugoj oko 230 metara.
“Očekujemo da prvu cev probijemo između 15. i 25. oktobra, a da u prvoj polovini decembra bude probijena druga cev kako bi onda krenuli sa opremanjem tunela”, rekao je Vesić.
Dodao je da je za opremanje tunela potrebno oko šest meseca, te da je plan da do 1. juna sledeće godine bude puštena u saobraćaj deonica do Požege, čime će auto-put “Miloš Veliki” konačno biti završen.
Ministar se osvrnuo i na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučiha o ulaganjima u lokalne i regionalne puteve, u vrednosti od milijardu evra.
“Osim auto-puteva i brzih saobraćajnica, važno je da rekonstruišemo i lokalne puteve. U Srbiji imamo oko 15.000 kilometara magistralnih i regionalnih puteva od čega, kako se procenjuje, oko 6.000 kilometara nije baš u najboljem stanju. Godišnje sami, od svog novca, rekonstruišemo između 800 i 1.000 kilometara, kako koje godine. Ukoliko budemo uspeli da dobijemo ovih oko milijardu evra, a predsednik je to najavio i dobićemo ih sigurno, po 250 miliona godišnje, to znači da na godišnjem nivou možemo da rekonstruišemo dodatnih oko 2.000 kilometara lokalnih i regionalnih puteva”, rekao je Vesić.
Istakao je da je ovo istorijska odluka predsednika Vučića i dodao da će resorno ministarstvo, sa nadležnim putarskim preduzećima biti spremno da tu odluku sprovede.
Govoreći o nedavnoj poseti crnogorske delegacije Beogradu, Vesić je podsetio da je tom prilikom sa ministarkom saobraćaja Crne Gore Majom Vukićevićević potpisao Zajedničko pismo Evropskoj komisiji o pruzi Beograd-Bar.
“Mi smo konkurisali za novi plan rasta zapadnog Balkana u okviru koga je Evropska unija obezbedila dodatni novac, više od šest milijardi evra, da se naš deo pruge gradi iz tog plana, dok će Crnogorci tražiti da se gradi njihov deo”, rekao je Vesić.
Naveo je da je tokom posete crnogorske delegacije postignut i dogovor o izgradnji auto-puta između Srbije i Crne Gore.
“Plan je da do juna sledeće godine stignemo do Požege, a posle nam ostaje 108 kilometara do Crne Gore od čega smo već ugovorili 75 kilometara do Duge Poljane. Što se tiče Crne Gore, njima ostaje da urade 50-ak kilometara tako da ćemo zajednički tražiti partnera da to uradimo i verujem da ćemo tako lakše naći nekoga ko će zajedno sa nama graditi taj auto-put koji je veoma važan za odnose dve zemlje, privredu, građane”, rekao je Vesić.
Ministar je, između ostalog, rekao da će u budućnosti više pažnje biti usmereno na kargo saobraćaj čija nas, kako kaže, ekspanzija tek čeka.
Srbija je tranzitna zemlja i možemo mnogo više da zaradimo na kargo saobraćaju, rekao je Vesić i dodao da je ministarstvo na čijem je čelu zatražilo od Saobraćajnog fakulteta da uradi studiju razvoja kargo saobraćaja u Srbiji.
“Ta studija će, kada bude završena, biti usvojena na vladi, i to će biti naš plan kako ćemo razvijati intermodalne terminale u našoj zemlji”, dodao je Vesić.
Autor: Marija Radić
