Njihova veza počela je kao najlepša ljubavna priča o kojoj je svaka žena bar jednom maštala. Najpre idealan muškarac, sjajan otac, a samo šest meseci od rođenja njihove ćerke život Brankica iz Prijedora iz Bosne pretvorio se u pakao.
Usledilo je ono što ne može da se zamisli ni u najgorim snovima.
- Najpre sam se dvoumila da li da pričam o svom bolu i tuzi kroz koju sam prošla, ali sam shvatila da možda postoji još žena na ovom svetu sa sličnom sudbinom, koje želi da živi i diše, a ne da bude paravan za tamo nečiju istopolnu ljubav - Brankica otkriva sam početak događaja koji je zauvek rastavio jednu, samo naočigled funkcionalnu porodicu i dodaje:
- Bili smo jedan skladan par. Niko se nikada kao on nije trudio da me osvoji. Desetak godina je stariji od mene. Kada smo počinjali da se zabavljamo, ja sam u tom momentu bila student treće godine, a on ugledni advokat i na dobroj funkcionerskoj poziciji.
Samo nakon godinu i po dana ostvarila joj se najveća želja, da postane njegova supruga, a odmah nakon toga desio se i plod njihove ljubavi, postali su roditelji jedne devojčice.
Njene sumnje ubrzo su počele da joj stvaraju teret o kom nikad nije razmišljala. Najpre težak porođaj, zatim vreme koje je morala da posveti ćerki, a onda i činjenica da je prestala da obraća pažnju na to kako se muž ophodi prema njoj.
- Naš odnos je zahladneo u svakom mogućem smislu. Devojčica je već imala šest meseci, vreme je prolazilo, a moj suprug je počeo da spava u dnevnom boravku. Napustio je našu spavaću sobu pod izgovorom da mu smeta noću dečiji plač, i da mu treba odmor. Nekako sam slepo verovala da je sve zaista tako, dok nisam počela da primećujem da me bukvalno gura od sebe na svaki moj pokušaj neke intimizacije - rekla je Brankica.
Bila sam izbeglica, iz pasulja crve vadila, buđav hleb mi majka čistila, drugog nije bilo: Ispovest Dušice boli do kosti
Sve to uticalo je na manjak njenog samopouzdanja, i na to da dobije veliku količinu gađenja prema sebi. Kako navodi, Brankica je noćima, nakon što ćerka zaspi, satima gola stajala ispred ogledala tražeći mane na svom na telu, kao i razlog njegovog odbijanja.
- Možda mu smetaju ove moje grudi otegnute. Verovatno mu se gadi i stomak koji još nije spao. Prestaću da jedem. Smršaću. Zavoleće me opet - tešila se Bosanka.
Muževljeva nezainteresovanost bivala je sve transparentija, napuštao je stan pod čudnim izgovorima, uz grube reči ili čak bez objašnjenja. Sve to rezultiralo je njenim nezadovoljstvom, osećajem da je nepoželjna i neprivlačna.
- Ostajala sam u stanu očajna i pretužna, sama sa detetom i svojim mislima. Iskompleksirala sam se, osećala neprivlačno, nepoželjno i odbijeno, zamrzela sam i sebe i svoje telo, misleći da je ono krivo za krah naše ljubavi - priznaje Brankica.
Od faze očaja do uloge inspektora.
- Ubrzo sam se pretvorila u policajca. Pretraživala sam njegov mejl, telefon, poruke. Kad je izlazio gledala kroz prozor, priželjkivala neke tragove, ništa nisam pronalazila. Trebalo mi je samo uverenje da nije do mene i da nisam ja kriva za takvo njegovo ponašanje. Nisam dobila nikakav odgovor.
Usledilo je ono čega se svaka žena plaši. Muževljevi "službeni" izostanci bivali su sve češći, znao je danima da ne progovora nijednu reč sa suprugom. Brankica je osećala da se njen, nekada idealni muž, ali i dalje dobar otac, u potpunosti udaljava od nje.
- Ubrzo smo postali stranci u istom stanu. Neprijatnost je do te mere išla, da se nekada ne bi pozdravio sa mnom kada uđe u kuću. Osećala sam mržnju u njegovom glasu i pogledu. Prema detetu je i dalje bio divan otac, pažljiv i brižan, a ja sam postala cimer koji sa njim deli hranu u frižideru - objašnjava utučena supruga.
"Prestani, čuće nas komšije, ludačo neuračunljiva"
- Bol više nije mogao da "stane pod kožu". Pretvorila sam se u ludu, histeričnu i očajnu ženu. Jedina mrva pažnje koju sam mogla da dobijem bila je u momentu kada napravim histeričnu scenu. Na šta bi dobijala jedno obraćanja “Molim te, smiri se zbog deteta” ili “Prestani, čuće nas komšije, rušiš mi reputaciju, ludačo neuračunljiva.” - ovako su izgledale neprijatne situacije u njihovom odnosu, priča Brankica.
Kako je vreme prolazilo supružnički odnos se pretvorio u pravi cimerski, gde svako plaća svoje račune i hranu. Ona nije radila nigde, bila je domaćica koja čuva malo dete. Njenog supruga to nije zanimalo, a ona kao tek ostvarena majka nije imala ničiju podršku. Osim njegove, ranije.
- Vremenom sam se iscrpila i shvatila da mom detetu treba zdrava i normalna majka. Ohladila sam se na neki način. Pustila sam kontrolu, ali sam bila jedna osušena biljka. Kopnila sam.
On je nastavljao sa svojim izlascima, odlascima na poslovna putovanja, nejavljanjima. A ja sam svoju pažnju preusmerila na dete.
U poslednje dve godine momačkog života, desilo se ono najgore
- Laptop je priključio na TV prijemnik i preko celog ekrana je sevnula fotografija polugolog muškarca sa porukom “Pošalji i ti meni jednu prljavu. Želim te...” - ispričala je Brankica detalje situcije koju nikako nije očekivala.
Milsila je da vara, ali ne sa muškarcem.
- Šok. Utrnulo mi je celo telo. Ne mogu da se pomerim od prizora koji sam ugledala.
Tada počinje horor za jednu majku, kada joj suprug, evidentno homoseksualac, preti oduzimanjem deteta.
- Prilazi mi, hvata me za ruke, silovito stiska, gleda u oči i kroz zube govori “Budeš li mi napravila scenu… uzeću ti dete, ku*vo prljava” - s gorkim ukusom prepričava Bosanka.
Od najvoljenije žene do paravana jednom geju
- Zahtev za razvod braka nikada nisam podnela, jer je on važna karika u gradu i moglo bi njemu da pripadne dete. On nas više nikada nije kontaktirao. Moje stvari su ostale u tom stanu, ali mi je ostalo i srce, duša, mladost, i lepota… Sve što sam imala bačeno je pod noge.
Povređena i utučena žena vratila se sa ćerkom na svoju devojačku adresu, gde su joj mama i tata otvorili vrata i ponovo pružili utočište.
Nakon bezbroj ohrabrujućih poruka od nepoznatih ljudi, Brankica (33) je shvatila da samo ona nije znala za muževljevu pravu seksualnu orijentaciju, i da je ceo grad znao ko je zapravo on.
Po poslednjim saznanjima, on se odselio u inostranstvo sa svojim partnerom. Nikada više je nije kontaktirao, čak ni za dete da pita. Paravan mu više nije trebao, pa nije ni morao da izigrava brižnog roditelja. Otišao je tamo gde mu je bolje, a supruga je ostala sa roditeljima u porodičnoj kući, sa dečijim dodatkom od par hiljda dinara. Duboko anksiozna, na relaciji kuća - dom zdravlja.
Danas se leči od brojnih trauma, kao i od vitiliga (neizlečivo kožno oboljenje prouzrokovano stresom).
- Na svakih par meseci mi se pojavi po jedna nova fleka od stresa. To je ono što se vidi spolja. Unutra mi je duša crna od bola. Molim Boga da umrem zbog srama koji je naneo meni i dedetu, ali valjda će nekada proći - završava svoju tužnu ispovest Brankice iz Prijedora.
Autor: Dubravka Bošković
