Iskustvo muškarca koji je svojoj bolesnoj ženi prao kosu dokaz je da se ljubav u zlu poznaje.
Moja žena nije prala kosu tokom hemoterapije. Hemoterapija joj nije dozvoljavala da pere kosu šest meseci. Lečenje raka dojke takođe joj je oduzelo snagu i sliku o sebi. Kada sam počeo da perem Debinu kosu nakon što je počela da se vraća, to je bilo zato što joj je bila potrebna moja pomoć. Više joj ne treba moja pomoć, ali ja joj i dalje s vremena na vreme dam šampon. Jedina promena je način na koji je podržavam.
Njena poslednja infuzija hemoterapije bila je u kasnu zimu. Kako se vreme zagrejalo, pojavila se meka dlaka, u početku veoma siva i malo kovrčava. Sa samo pramenovima kose na glavi, i dalje se osećala bolje nego kada su je i samosvest i hladno vreme naterali da pokrije glavu maramom, pletenom kapom ili perikom koju je prezirala.
Debina ograničena snaga naterala ju je da sedi pod tušem. Hemoterapija je tako temeljno izbrisala njenu izdržljivost da je čak sela na stolicu da se osuši peškirom ili opere zube. Nije mogla da drži ruke uz glavu dovoljno dugo da opere kosu, čak ni da sedi.
Kada smo počeli, brzo je postalo jasno da moja ideja o pravoj temperaturi vode ne odgovara njenoj. Proveo sam vreme podešavajući slavinu, tražeći mesto ni prevruće ni prehladno za moju dragocenu Zlatokosu. Takođe sam naučio da joj trljam kožu glave mnogo nežnije nego što sam to inače radio. Pošto je bila nagnuta licem nadole, pobrinuo sam se da stavim ruku preko njenog čela dok sam prskao da joj voda ne dospe u oči.
Dajući ženi prvi šampon, znao sam da mogu učiniti više od toga da joj operem glavu. Bila je to prilika da joj pomognem da ponovo počne da se oseća dobro. Nije se osećala ženstveno ili lepo. Moja ambicija je bila da je promenim od nesrećne da traži pomoć od mene, do srećne što se brinem o njoj.
Klečati je bilo neprijatno. Ivica lavaboa je bila preteška da bi se na nju oslonila. Uvek joj je voda prskala po odeći. Kada bi se okupala, nije joj se dopala duga šetnja do svoje stolice u kupatilu do kraja procesa. Umesto toga, zamolila me je da joj operem kosu pod tušem.
Upozoren na načine da joj pomognem da se bolje oseća, ponudio sam da operem sve: njeno telo kao i kosu.
Sve što je trebalo da uradi je da se opusti i uživa. Sapunila sam ruke umesto da koristim krpu. Oprao sam joj ruke, noge, leđa, grudi i stomak.
Dogurala je do ivice sedišta da bih mogao da joj operem i isperem intimne delove. Pomogao sam joj da se nagne napred da bih je mogao oprati pozadi. Kada sam joj završio sa pranjem kose, proveo sam dodatno vreme ispirajući je, praveći galamu oko usmeravanja vode preko njenih ramena i niz leđa. Ispirao sam je i grejao, ali sam takođe pokušavao da se oseća posebno.
Dok se osušila peškirom, Debi mi je rekla da je iskustvo tuširanja bila lepa promena. Bilo je to malo maženja. Meko, sporo, toplo pranje sa mojih ruku bilo je veliko poboljšanje u odnosu na vreme kada sam je kupao sunđerom na krevetu, žureći da se ne ohladi. Počela je da se oseća malo prirodnije nakon meseci neprirodnih efekata jakih droga, ćelave glave i zračenja. Zamolila me je da joj perem kosu pod tušem skoro svakog vikenda do kraja leta.
Kosa joj je ponovo narasla i kovrdžavost je brzo nestala. Njena prirodna boja kose se vratila sa samo malo sede. Duža kosa bila je jedini znak napretka koji je Debi mogla videti. Morao sam da istaknem sva druga poboljšanja u snazi i izdržljivosti, koja su napredovala sporije i bila manje očigledna.
Do avgusta, Debi je mogla da izdrži ceo svoj proces tuširanja. Mogla je sama da pere kosu. Takođe je uživala u tome što sam ušao da operem umesto nje. Nazvala je to slatkim malim bekstvom od dosadne rutine njenog oporavka.
Njen moral je dobio veliki podsticaj kada joj je kosa narasla dovoljno da joj je bilo potrebno podšišavanje. Neposredno pre hemoterapije, ošišala je kosu na veoma kratku piksi frizuru. Očekivala je da će izgubiti kosu i nije želela da se bavi pronalaženjem velikih komada na svom jastuku. Godinu dana kasnije, sa kosom otprilike iste dužine kao i ona piksi, prvi put je posetila salon kao preživela od raka. Takođe je konačno ponovo otkrivala interesovanje za to koje minđuše da stavi i koju odeću da obuče.
Debi nije smatrala da su najranija tuširanja intimna. Trudila se da ih prođe. Zajedničko tuširanje shvatio sam kao priliku da joj pružim nežne dodire i uradim stvari za nju tačno onako kako je želela. Dobio sam ohrabrujuće signale da je činim srećnom. Kratak osmeh nakon što sam se našalio bio je prvi osmeh koji sam video od pre početka hemoterapije. Bila je iznenađena kada sam prokomentarisao njen osmeh. Videla je moje osmehe, ali nije primetila da se ne smeje.
Debino lečenje raka završilo se pre nekoliko godina. Izlečena je. Sada je prilično jaka. Mislim da je lepa. Najvažnije, konačno, ona misli da je lepa. Ima punu kosu i njena koža ponovo ima zdrav sjaj. Vratila se redovnim posetama frizerskom salonu. Ona se vratila u duge šetnje sa mnom. Ponekad joj ponudim da operem kosu, ponekad želi da se istuširam sa njom.
Debi me je pohvalila poslednji put kada sam joj oprao kosu. Rekla je da sam temeljan. Volim da budem temeljan, delimično da produžim vreme koje smo zajedno pod tušem, ali prvenstveno da joj pružim najbolju negu. Zadovoljstvo je dobro se brinuti o njoj. Malo intimnosti je dobro za oboje. Nema loše strane da nastavi da podiže njen moral i njenu sliku o sebi pranjem kose. To je dobro za zdrav odnos.
Autor: Dubravka Bošković
