Ova dva sveta mučenika žrtvovala su svoje živote zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovi životi podsećaju nas na hrabrost, snagu duhovne postojanosti i milosrđa, koje nadmašuju sva zemaljska blaga.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 30. avgusta obeležavaju spomen na Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona, dvojicu svetitelja koji su svojim životom i stradanjem postali svetionici vere i hrabrosti u Hristu.
Sveti mučenik Patrokle potiče iz drevnog grada Trikasina, današnjeg Trua u Galiji. Nasledivši bogato imanje, ovaj pravi hrišćanin nije svoj život posvetio zemaljskom blagostanju, već je bogatstvo koristio da čini milostinju, dok je sam živeo podvižnički. Njegova pobožnost i čista duša otvorile su mu vrata čudotvorne sile isceljenja, te je postao poznat kao iscelitelj širom kraja.
Život ga je doveo pred cara Avrelijana, koji je tražio da Patrokle izda svoju veru u Hrista. Međutim, ovaj hrabri mučenik nije pokleknuo pred carskom silom, već je hrabro izjavio: „Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“. Na ove reči, car je bio zapanjen, jer ga je Patrokle nazvao ubogim, iako je posedovao zemaljska blaga. Međutim, svetitelj mu odgovori: „Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“
Patrokle je osuđen na smrt, vojnici su ga odveli da ga pogube na blatištu kraj reke. Međutim, u svojoj molitvi, Gospod ga učini nevidljivim i prenese na drugu stranu reke. Ipak, nakon dužeg traganja, vojnici su ga pronašli i posekli. Telo ovog milosrdnog svetitelja pronašli su dva prosjaka kojima je često pomagao, te ga sa poštovanjem sahranili.
Sveti mučenik Miron bio je sveštenik u jednom mestu u Ahaji, poznat po svojoj blagosti, krotosti, bogoljubivosti i čovekoljubivosti. Rodom iz uglednog roda, Miron je svoj život posvetio služenju Bogu i ljudima. Međutim, u vreme cara Dekija, na sam dan Roždestva Hristova, neznabošci su upali u crkvu gde je služio i izveli ga pred sud.
Na putu mučenja, Miron se nije pokolebao. Kada su mu sudili i mučili ga sečući kožu na kajiše, anđeo se Božiji javio i osnažio ga. U jednom trenutku, hrabri mučenik uze jedan od kajiša svoje kože i njime udari sudiju Antipatra u lice. Ovaj zlikovac, preplašen i obuzet demonskim strahom, uze mač i sam sebi prekrati život.
Na konačnu kaznu, Svetog Mirona odvedoše u grad Kizik, gde ga posle mnogo patnji pogubiše mačem 250. godine po Hristu.
Danas, dok vernici Srpske pravoslavne crkve pale sveće i izgovaraju molitve, setimo se ovih svetitelja i njihove nepokolebljive vere u Hrista. Njihove muke nisu samo prošlost, već večna inspiracija za sve one koji teže istinskom duhovnom životu. Primeri Svetog Patrokla i Svetog Mirona podsećaju na vrednosti hrabrosti, milosrđa i vere u Gospoda, kojima se večno proslavljaju u Carstvu nebeskom.
Autor: Dubravka Bošković
