Oko iskopavanja litijuma u javnom prostoru digla se prašina. Polemika se vodi oko toga da li je moderno rudarenje bezbedno po okolinu i da li je moguć suživot rudarstva i poljoprivrede. Kruži priča i da će rudarenje litijuma ugorziti sve podzemne vode u Zapadnoj Srbiji.
Dr Dušan Mijović, hidrogeolog, rekao je u za Pink da su mračni scenariji postojali i da će postojati.
- Upravljanje vodama na projektu Jadar je vrlo složeno i na njemu su radile eminentne kuće, počev od Instituta "Jaroslav Černi", Građevisnkog fakulteta - navodi Mijović.
Kako je rekao oni su razvili jedna model od četiri elemetna:
Prvi je upravljanje kvalitetom voda, koje podrazumeva i obezbeđivanje količina koje su potrebne za proizvodnju.
Mijović kaže da bi se ta količina vode najvećim delom obezbeđivala od prečišćavanja rudničkih voda.
Dodaje da bi se mali deo voda koristio i to samo u određeno doba godine iz prijobalja reke Drine i to na prostoru na kojem je ranije eksploatisan pesak.
Sumporna kiselina iz postrojenja neće imati kontakata sa životnom sredinom
Govoreći o toliko pominjanoj sumpornoj kiselini, Mijović je reako da se sumporna kiselni kaoristi u gotovo svim industrijama, od industirje za prehrambene proizvode do industrije za kozmetiku.
- Sumporna kiselina na ovom projektu je predviđena da se koristi isključivo u zatvorenom sistemu, nema nikakav dodir sa vazduhom po najmanje ima bilo kakve reprekusije po okolinu i radnike u tom postrojenju - kaže on i dodaje da se ta kiselina koristi da bi se rastvorila ruda jadarita i izdvojio litijum i bor.
Mijović je rekao da je ceo projekat urađen sa najvišim standardima koje propisuje zakonodavstvo Republike Srbije ali i Evropske unije.
Komentarišući slike koje prikazuju površinske kopove rudnika Mijović je podsetio da je ovo podzemni rudnik na dubini od 370 m i dubllje.
Kako je rekao podzemni rudnik ima mnoge prednosti i podzemni rudnik za eksploataciju jadarita koji je osmišljen je rudnik koji i te kako vodi računa da se njegov uticaj na prirodu smanji maksimalno.
Autor: Dalibor Stankov
