Ujeo je komarac, pala u komu i umrla! Slučaj iz Vojvodine zbunio i lekare: Ništa nije ukazivalo na problem, a onda je postala 'kao biljka'

U svojoj ispovesti otkrivaju kako je žena vedrog duha i puna snage samo za nekoliko dana od ujeda komarca postala "kao biljka", da bi posle 3 meseca borbe sa virusom preminula.

J. B. iz Crvenke živela je život punim plućima. Bila je voljena baka, majka i supruga koja bi na prvi poziv svojim unucima dotrčala u zagrljaj. Radila je baštenske poslove i ništa joj nije bilo teško, bez obzira na to što je ušla u 7. deceniju. Ipak, 21. septembra prošle godine sve se promenilo.

Kako navodi njen sin, te večeri pila je kafu sa komšijama u dvorištu, a nakon što su se razišli, odjednom je pala na pod. Porodica je prvo mislila da joj je skočio pritisak, ipak, ono što ih je dočekalo nisu mogli ni da sanjaju u najgoroj noćnoj mori.

"Pili smo kafu u dvorištu, kada smo ispratili komšije i familiju ona je ustala i samo se srušila. Nismo znali šta se dešava. Mislili smo da joj se slošilo ili da joj je pritisak visok. Dozivali smo je ali nije reagovala, iako je bila pri sebi. Odmah smo zvali Hitnu pomoć. Došli su lekari i doktor joj je rekao da prati njegov prst kako bi proverio da li će reagovati. Međutim, ona nije ni mogla da gleda u prst, već je delovala potpuno izbezumljeno i oči su joj lutale. Bilo je jezivo", priča jedan od članova porodice.

Lekari ovakav slučaj još nisu videli, odjednom pala u komu

Lekari su je odmah prebacili u bolnicu u Somboru, ali nakon pregleda porodici je rečeno da je najbolje da se vrati kući. Nažalost, stanje J. B. se pogoršalo tokom noći i sledećeg dana vraćena je u somborsku bolnicu.

"To veče odveli su je u bolnicu, ali su je i vratili kući uveče jer su mislili da je prolazno, ali i sledeće jutro je bilo isto. Ona nije mogla da stoji, da se pomera, a ni da priča. Ponovo su je vratili u bolnicu jer nismo znali šta ćemo i onda su krenule analize. Radili su sve rezultate, vadili krv, urađeno je sve moguće, a lekari su konstatovali da je u pitanju virus Zapadnog Nila i da ovakav slučaj još nisu videli", pričaju sin i snaja nesrećne žene.

Svaki put kada bi joj otišli u posetu, prizor je bio zastrašujući. Porodica nije mogla da poveruje da je žena koja je do pre mesec dana trčala, obavljala sve kućne poslove, bila energična i vesela, sada pala u komu.

"Bila je kao biljka. U bolnici je provela oko 3 meseca. Samo je spavala i nije mogla da se pomera. Nije pričala, a kamoli šetala", pojašnjava sin J.B.

Svi rezultati bili dobri, nije imala nikakve simptome

Ipak, ono što je najviše šokiralo i lekare i porodicu, jeste činjenica da su joj svi rezultati bili dobri, a J. B. nije imala nijedan simptom pre nego što je ostala skoro nepokretna.

Iako se porodica mesecima nadala da će se nešto promeniti, da će stići vesti da je njihova voljena baka konačno napravila prvi korak i izgovorila prvu reč, u decembru su saznali ono najgore. Srce J. B. nije izdržalo i ona je preminula.

"Jako nam je teško, ne možemo da poverujemo da se život promenio u jednom danu. Iza sebe je ostavila mladog sina i unuke koji su i dalje deca. Svi smo je mnogo voleli, a iako je prošlo nekoliko meseci od njene smrti, i dalje ne možemo da dođemo sebi. Nedostaje nam svaki dan", priča njena snaja.

Komarac je ujeo dok je radila napolju

Porodica veruje da je do ujeda komarca došlo kada je obavljala poljoprivredne poslove. S obzirom na to da imaju baštu, ali i mnogo domaćih životinja, J.B. je retko bila u kući, a nikada se nije obazirala kada bi videla ujede, jer kako kaže porodica, to je normalno kada radite u prirodi.

Podsetimo, groznica Zapadnog Nila registrovana je kod komaraca u Srbiji pre više od dve nedelje, a prvi slučaj kod čoveka zabeležen je krajem prethodne sedmice.

I Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je na svom sajtu prvi slučaj obolevanja.

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni vektor, odnosno prenosilac virusa Zapadnog Nila je Kuleks pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.

Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.

U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, Institut za javno zdravlje Srbije preporučuje primenu mera lične zaštite od uboda komaraca i to:

Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje

Poželjno je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću

Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru

Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.

Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru

Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen

Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja.

Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki.

Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu

U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije

U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.

Ovaj virus može da prođe bez ikakvih simptoma, međutim, neki simptomi su takvi da lako mogu da se pomešaju sa običnom prehladom, stomačnim ili virusom gripa.

Inače, simptomi groznice Zapadnog Nila javljaju se od 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu:

- groznice

- glavobolje

- mučnine

- povraćanja

- što ponekada može da bude praćeno otokom limfnih žlezda ili pojavom osipa na koži grudi, leđa ili stomaka

Ti simptomi, kako navode iz Instituta, obično prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja.

Autor: Snežana Milovanov