Sveto mesto koje se nalazi na obroncima planine Golije, na 22 kilometara od Raške. Zadužbina je Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I, a veruje se da je završen 1276. godine. Sastojao se od velike Bogorodičine crkve i Hrama Svetog Nikole Čudotvorca, koji se nalazio iznad ulaza u manastir.
Skrivene mošti
U Bogorodičninoj crkvi je položeno telo kraljice Jelene 1314. godine, a za vreme austrijsko-turskog rata u 17. veku, monasi su sakrili mošti na mesto koje do danas nije poznato. Manastir je tada opusteo, a obnovljen je tek sredinom 20. veka. Danas je ovaj verski objekat čuven po lepoti arhitekture u okviru Bogorodičine crkve, koja privlači veliki broj posetilaca. Manastir Gradac je danas mesto u kome žive isključivo monahinje.
Najdragocenija i najopširnija obaveštenja o izgradnji manastira Gradac ostavio je arhiepiskop Danilo Drugi u "Žitiju kraljice Jelene" - Jelene Anžujske, žene kralja Uroša, gde za nju kaže:
Manastir Gradac, zadužbina Jelene Anžujske. Prva žena na ovim prostorima koja je ostavila manastir na dar pic.twitter.com/YDRQZSJNxq
— Malaika (@Bandja) 26. октобар 2017.
"I tako poče zidati predivnu crkvu u ime presvete Bogorodice, praznik Blagoveštenja, na mestu zvanom Gradac. Sama podvizavajući se, ne imajući pokoja ni danju ni noću, kako bi samo sa uspehom mogla svršiti takvo delo, koje je počela. Zapovedila je da se sakupe svi najbolji majstori njezine države, i kada je to učinila, izabrala je od njih najbolje umetnike, hoteći da podignu predivno uzdizanje toga hrama ... ", piše na sajtu Zadužbina Nemanjića.
Prema daljem opisu u istom tekstu Gradac je bio bogat manastir. Kraljica Jelena se postarala da u njemu prebivaju izabrani monasi, utvrdila crkveni ustav, poklonila manastiru imanja i sela, što je potvrdila poveljom sa svojim potpisom, a za crkvu nabavila knjige, zlatne i srebrne sasude ukrašene dragim kamenjem, ikone okovane zlatom, zlatotkane zavese i svete mošti.
U prostranom naosu crkve nalazi se skrivnica, koja je danas prazna i zatvorena daskom. Tu su još i dva ktitorska sarkofaga — prvi, dvojni, izrađen je i ukrašen u skladu sa nemanjićkim ktitorskim grobnicama, verovatno za kraljevski par, a drugi manji, opet za pripadnika plemstva. Danas su oba prazna, budući da je kralj Uroš sahranjen u svojoj zadužbini, manastiru Sopoćani. Kupola ima osmougaonu osnovu sa osam velikih prozora, zbog čega je gradačka crkva jedan od najbolje osvetljenih srpskih srednjovekovnih hramova.
Autor: Dubravka Bošković
