Još jedan smrtni slučaj povezan sa morbilama zabeležen je u Bosni i Hercegovini, a preminuo je 18-godišnjak iz Zenice.
Ranije ove nedelje u Sarajevu je preminuo 17-godišnjak koji je, takođe, oboleo od malih boginja pa je tada proglašena epidemija u Sarajevskom okrugu, a sada i u Zeničko-dobojskom. Oba smrtna slučaja povezuju se s niskom stopom vakcinacije dece.
U Srbiji je od početka godine prema poslednjim podacima iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" ukupno registrovan 181 slučaj morbila zaključno sa 7. julom. U periodu od 1-7. jula registrovan je 31 slučaj morbila i to 23 na teritoriji Novog Pazara, šest na teritoriji Beograda i po jedan slučaj u Novom Sadu i Loznici.
Na teritoriji grada Beograda registrovana su 94 slučaja morbila u okviru epidemije prijavljene 22. februara ove godine. Pored toga morbili su potvrđeni i kod dva deteta sa teritorije Republike Srpske. U Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" potvrđeno je 76 slučajeva, a 20 obolelih osoba su kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva. Među obolelima je 28 dece mlađe od šest godina, od kojih je 25 nevakcinisano. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod sedmoro obolelih.
Šta su morbile?
Šta sve treba znati o ovoj infektivnoj bolesti koja je trebalo da bude iskorenjena i poslata u istoriju medicine, a koja se vraća na velika vrata?
- Male boginje (morbili) prenose se direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba (kašalj, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta - objasnila je februaru za naš portal infektolog dr Svetlana Popović.
Prema njenim rečima posle inkubacije, koja najčešće traje od 7 do 18 dana, dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa.
- Nabrojani simptomi traju dva do četiri dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature (preko 40°C) i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete. Postoji i specifičan izraz lica, takozvana plačna maska, jer su oči suzne zbog upale konjunktiva i rinitisa, odnosno upale nosa.
Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana nakon izbijanja ospe.
Moguće komplikacije
Komplikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih starijih od 20 godina. One uključuju zapaljenje pluća, srednjeg uha, dijareju, zapaljenje mozga i gubitak vida.
Zapaljenje pluća se javlja kod svakog dvadesetog pacijenta i uzrokuje oko 60 odsto smrtnih ishoda. Zapaljenje mozga pogađa jednog od hiljadu pacijenata, a smrtnost je prisutna kod jednog od hiljadu obolelih s tom komplikacijom.
Vakcina jedini način zaštite
Lekari naglašavaju da je vakcinacija jedina efikasna preventivna mera koja dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog (doživotnog) imuniteta. MMR vakcina se daje u dve doze, u u drugoj i sedmoj godini života.
- Navodna povezanost MMR vakcine i autizma godinama izaziva veliku zabrinutost, ali i dvoumljenje oko vakcinacije dece i zato imamo zabrinjavajuće povećan broj obolelih od boginja u Evropi i Americi - kaže kaže prim. dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine.
Doktorka podseća da je Svetska zdravstvena organizacija proglasila je izbegavanje vakcinacije jednim od 10 najvećih pretnji globalnom zdravlju.
- Obavljena su mnoga istraživanja koja potvrđuju da ne postoji veza između autizma i MMR vakcine. U Srbiji od 2006. godine nije zabeležen nijedan slučaj obolevanja od autizma nakon primljene MMR vakcine. U situacijama kao što je ova jako je važna komunikacija roditelja i pedijatra kako bi se informacije dobile od stručnog lica - poručuje doktorka.
Autor: Snežana Milovanov