Današnji dan najtopliji je od početka ove godine i jedan od najtoplijih poslednjih godina. Temperatura u Beogradu dostigla je 40°C, a četvrti dan zaredom u Ćupriji 41°C.
U najvrelijem delu dana izašli smo na vrelinu sunca i zabeležili ekstremno visoke temperature.
I dok je pri propisanim pravilima izmerena temperatura vazduha od 40 stepeni, temperature betona izloženu suncu bile su i iznad 70 stepeni. Dakle, nije reč o temperaturi vazduha, već o temperaturi tla, u ovom slučaju betona izloženim sunčevim zracima.
Samo nekoliko metara dalje, temperatura betona u hladu bila je 30 stepeni niža.
Dakle, na malom prostoru osmotrene su drastične razlike temperatura.
Kolike su danas temperature tla visoke, bez problema se moglo ispžiti jaje na vrelini betona ili šahta, koji je pokazivao tempetraturu vazduha od skoro 80 stepeni.
Ipak, pravila su potpuna drugačija i postoje propisana pravila kako se zaista meri tempeatura vazduha, kako bi ta temperatura vazduha bila reprezantivna.
Temperatura vazduha u celom svetu meri se po propisanim pravilima.
Termometar se nalazi u krugu meteorološke stanice i to u meteorološkom zaklonu, koji se nalazi 2 metra iznad travnate površine.
Termometar je okrenut prema severu i nije izložen direktnim sunčevim zracima, a na zaklonu se nalaze otvori, kako bi cirkulisao vazduh.
Temperatura se na ovaj način meri, kako bi podaci bili reprezentativni za što šire područje i sa što manje neprirodnih uticaja na vrednost temperature.
Kada se termometar postavi iznad betona, temperatura vazduha svakako će biti viša, naročito ako se termometar postavi na sam beton ili tlo ili neki predmet, pa tada temperature tokom ovakvih dana mogu biti i iznad 60 stepeni. Ali u tom slučaju termometar ne meri temperaturu vazduha, već temperaturu betona ili neke druge površine i objekta i otud po deset i više stepeni viših temperatura od onih zvaničnih.
Merenja nisu moguća na svakom koraku, pa se iz tog razloga bira lokacija koja će biti odgovarajuća za što veću okolinu.
Autor: Dubravka Bošković
