Meteorolog Slobodan Sovilj rekao je da preliminarne prognoze za avgust govore da će on biti topliji od proseka, odnosno da će srednja maksimalna temperatura biti između 30 i 32 stepena.
On je rekao da su u junu u Srbiji bila dva toplotna talasa, i da je ovo sada početkom ovog meseca sedmi toplotni talas u našoj zemlji.
- Rekordi koji su postavljeni u Srbiji su iz 2007. godine, tada je u Smederevskoj Palanci bilo 44,9 stepeni, a u Beograd 43,6. Prema trenutno raspoloživom prognostičkom materijalu, ovi rekordi ne bi trebalo da budu oboreni, ali se dnevne maksimalne temperature približavaju ovim vrednostima - rekao je Sovilj.
Najavio je da će najtopliji dani u ovoj sedmici biti petak i subota, a u sledećoj prva polovina nedelje.
Jul ima potencijal da obori toplotne rekorde, dodaje Sovilj, s obzirom na intenzitet i snagu ovog toplotnog talasa koji je u našoj zemlji tek započeo:
Do sada je kao i celokupno leto, i najtopliji jul bio 2012. godine. Tada je srednja maksimalna temperatura u Beogradu na Vračaru iznosila 32,6 stepeni. S obzirom na to da će u većini ovih dana pred nama temperature biti između 37 i 40 u Beogradu, a u poslednjoj dekadi meseca opet su očekivanja da budu između 30 i 35 stepeni, ovaj jul ima veliki potencijal da se nađe na prvom mestu i po srednjoj maksimalnoj temperaturi i po srednjoj dnevnoj temperaturi, ali i po dužini i intenzitetu ovog toplotnog talasa
Foto: TV Pink Printscreen
Kada je reč o padavinama, meteorolog je rekao da što se tiče pojave lokalnog ili izolovanog pljuska, njega možemo očekivati u nedelju i zatim u drugom delu naredne sedmice.
- Međutim, mi smo krajem juna i početkom jula imali jednu epizodu intenzivnih padavina, kako na području Beograda, tako i na području Srema, zapadne Srbije, južnog Banata su već 1. jula dostignuti ti mesečni srednjaci kada su padavine u pitanju, jer je palo 67 litara kiše po kvadratnom metru u Beogradu, a u Sremskoj Mitrovici i oko 80 litara po kvadratnom metru - rekao je Sovilj.
Ostali krajevi Srbije su dobili manju količinu padavina, dodao je Sovilj, a upravo i to jeste jedna nuspojava globalnog porasta temperature - povećanje neravnomernosti u padavinama, odnosno to da kišne epizode bivaju sve kraće, a da se produžavaju sušni periodi između.
- Visoke temperature praćene su u svakom slučaju deficitom padavina. To će negativno naravno uticati na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju. Dodatno se povećava rizik od šumskih požara i drugih oblika vatre na otvorenom prostoru, zato štu su temperature ne samo 10 stepeni iznad proseka, iznad očekivanja za ovaj period godine, nego praktično i taj deficit padavina će višestruko da poveća rizike u Srbiji i regionu - objasnio je Sovilj.
Autor: Snežana Milovanov
