Ni posle četiri nedelje od nestalog Nišlija ni traga, ni glasa, roditelji se nadaju da će veštačenje i privatnog i službenog telefona dati makar neki odgovor.
Čitava porodica nestalog Nišlije Milan Đorđevića od dana njegovog nestanka prolazi kroz pravu agoniju, a njegovoj majci Marici najteže pada kad vidi Milanovu decu koja su još mala...
- Žao nam je ove njegove dece. Oni bi trebalo za sedam dana da idu na more, sve je to bilo završeno. Deca pitaju, šta da im kažu - ne idemo. Ćute. Rečeno im je da se tata izgubio u šumi. Deca sve znaju, ali ništa ne pričaju. A mi smo poludeli. Strašno, strašno - priča Marica.
Majka nestalog Milana kaže da ne gube nadu da će ga naći.
- Ništa ne znamo, moramo da smo spremni na sve. Ne daj Bože. Ali ne gubimo nadu da ćemo da ga nađemo. Da se samo javi da je živ, pa ako je nešto izabrao neka ide, pa šta drugo da kažem. Ako imaš 40 godina, ti ne možeš nikom da zabraniš ništa. Ali on ovo da je uradio svojevoljno? Ne znam, ne znam. Pa evo baš je jedna doktorka zvala koja mu je bila profesorka, ona ga dobro zna i baš kaže - to je bio dečko za pelcer. I dobar, i pametan, i vredan, i radan. Ma sve je radio kako treba i sve, sve, sve - veli Marica u neverici zbog svega što se dešava.
Prema njenim rečima ništa nije nagoveštavalo da bi nešto ovako moglo da se dogodi.
- Ništa, ništa, ništa. Ma i na poslu kažu da je bio super, da je na vreme davao sve izveštaje, da je sve dobro radio. Zadovoljni su bili njime. Ne znam, ovo je strašno, ovo je toliko neki... Ne znam, ovo je kao da sam gledala film, ne bih verovala. Kako vreme ide, sve se veći pritisak pravi. Ja ne znam kako se držim stvarno. Daj Bože da čujemo nešto. Tražimo ga i dalje, ako neko nešto čuje neka se javi – apeluje majka nestalog Nišlije.
- Sin i suprug su otišli opet gore na Bojanine vode. Idu jednom nedeljno obavezno, iako je sve pretraženo. Poludeli smo svi, više ne znamo šta ćemo. Nema nikakvog opipljivog traga - kaže majka koja je van sebe.
Roditelji se nadaju da će veštačenje i privatnog i službenog telefona dati makar neki odgovor.
Autor: Aleksandra Aras