AKTUELNO

Vreme u kojem živimo obilato je raznoraznim ''verzijama istina'' sa pogledima na našu i svetsku istoriju. Baviti se pisanjem predstavlja odgovornost, a posebno ukoliko se ispred praznog lista papira nađemo sa namerom da pišemo o sudbonosnim događajima koji su menjali tok naše istorije i učestvovali u rastakanju jednog i rađanju novog doba...

Vladimir Vučković je pisac koji je patriotskom duhu kakav priliči čoveku rođenom u kraju koji je za Srbiju u svakom ratu dao najvrednije što ima dodao objektivnost i znanje erudite kakav se retko sreće. Zaplanjac koji dobro poznaje da je rodoljublje najveća čast, a hrabrost formula opstanka i ostanka na vekovnim ognjištima predstavio je svoj novi roman ''Kraj vremena''.

Roman otkriva do sada neispričanu priču o nemilosrdnom ratu koji se odvijao iza očiju ratom pogođene javnosti, a koji često zna da bude krvaviji od onoga što imamo priliku videti i u kome od poteza jedne ličnosti može nastati i/li nestati ceo jedan sistem organizovanog plana neke od zainteresovanih strana. Sama špijunaža onima koji nikada nisu zavirili u ovaj svet deluje kao epizodna uloga Timoti Daltona dok tumači najpoznatijeg agenta MI6-a, ali realnost je sasvim drugačija i opasnija, barem je to životom pokazao i dokazao Dušan Popov, Srbin čiji život i poduhvati su poslužili Ijanu Flemingu da napiše roman o Džejmsu Bondu...Upravo o takvoj realnosti piše jedan od najtalentovanijih pisaca svoje generacije Vladimir Vučković.

Kada je početkom ovog veka u zidu jedne stare kuće u centru Niša pronađena prilikom renoviranja skrivena radio stanica proizvedena u SAD 1944. godine sve je ukazivalo da je ovaj grad bio mesto delovanja, ispostaviće se jednog od najtajnijih agenata Intelidžens servisa koji je u Drugom svetskom ratu delovao na teritoriji naše zemlje. Ova priča i otkrivanje ovog agenta povezano je sa istinitim događajem kada je u Nišu obešen zamenik šefa Gestapoa...

U najtajnijim lavirintima obaveštajnog rata u Srbiji i Nišu u vreme tih po čitav svet najkrvavijih godina radio je agent tajnog imena ''Klara''. Enigma ''Klara'' ostala je neuhvatljiva za sve tada prisutne tajne službe u Nišu kada je u pitanju njena veza sa likvidacijom Gestapovca. U krajnjem, ispostaviće se da je celokupnom akcijom rukovodio jedan od glavnih agenata Abvera u Nišu i čovek koji je osnovao Arheološko društvo u ovom gradu, docnije Narodni muzej. Agent je radio sa maskom ljubitelja arheologije, dok je tinjao sukob Gestapoa i Abvera...

Foto: Printscreen

O tome, ali i kako je delovao Intelidžens servis preko Ravnogorskog pokreta i kako su žene dovitljivije u mogim stvarima od muškaraca, posebno kada je u pitanju obaveštajni rad upravo govori roman ''Kraj vremena''.

Roman je predstavljen na Akademiji za tehničko-vaspitačke strukovne studije u Nišu gde su studenti i profesori prvi imali priliku da se upoznaju sa romanom koji je među njima izazvao veliko interesovanje s obzirom da govori o sukobu obaveštajnih službi u njihovom gradu u vreme koje još uvek krije dosta neobjavljenih, a istinitih događaja. Pisac Stare Srbije, kako se Vučković predstavio javnosti svojim delima, sasvim smo sigurni će nastaviti na neumornom istraživačkom radu na polju objektivnog i istinitog prenošenja događaja prošlosti koji čekaju da se bez pristrasnosti prenesu javnosti danas.

Autor već iza sebe ima brojne monografije i zbirke priča: “Stara Srbija i Makedonija”, “Niš u Drugom svetskom ratu”, „Turski amanet“, ”Niške priče“, „Zaplanjske priče“ i „Priče o promašenom vremenu“. Objavio je i dve zbirke pesama „Izraz duše“ i „Crni zagrljaj“ i romane “Vrana u paunovom perju“, „Srodne duše“,„Hromi“ i „Kraj vremena”. Nedavno je u Narodnom pozorištu u Nišu postavljena i premijerno izvedena predstava pod nazivom „Vrana u paunovom perju“, u režiji Marka Torlakovića, a po romanu Vladimira Vučkovića. Postoji i ozbiljno interesovanje za ekranizaciju ovog romana.

Vučković je pisac iz Niša, po zanimanju doktor pravnih nauka, a po strasti istoričar. Rođen je 1972. godine, a pravni fakultet je završio u Nišu, na kojem je i magistrirao, dok je doktorsku disertaciju odbranio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Autor: Aleksandra Aras