Otkako je veka i naučnike ali i obične ljude zanima šta je tajna dugovečnosti i zašto neki ljudi žive duže od drugih. Iako su istraživači posvetili život ovoj temi kroz istraživanje, još uvek nisu pronašli glavne uzroke zbog kojih mnogi ljudi dožive dug vek. To uključuje otkrivanje složene interakcije genetske predispozicije i faktora načina života.
Nedavna studija koja je objavljena u "Geroscience" otkrila je neke uobičajene biomarkere, uključujući nivo holesterola i glukoze kod ljudi koji žive preko 90 godina. Stogodišnjaci su oduvek privlačili pažnju naučnika jer mogu pomoći u razumevanju kako da živimo duže ili da starimo u boljem zdravlju, prenosi Sciencealert.
Istraživanje je obuhvatilo preko 44.000 Šveđana koji su bili podvrgnuti zdravstvenim procenama i to oni u dobi između 64 i 99 godina i oni su bili uzrok takozvane Amoris kohorte.
Učesnici su praćeni do 35 godina, a od ovih ljudi 2,7 odsto njih živelo je oko 100 godina a to je bilo 1224 ispitanika. Među njima najviše je bilo žena. Obuhvaćeni su neki osnovni biomarkeri poput onih koji se odnose na metabolizam, upalu, funkciju jetre, bubrega kao i potencijalnu pothranjenost i anemija, sve ovo je u prethodnim studijama povezano sa starenjem ili smrtnošću.
Rezultati krvne slike otkrivaju dosta toga
Istraživački tim je otkrio da su oni koji su stigli do stotog rođendana imali niži nivo glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od šezdesetih godina nadalje.
Iako srednje vrednosti nisu bile značajno drugačije kod stogodišnjaka za većinu biomarkera u odnosu na one koji to nisu , oni nisu pokazivali izuzetno visoke ili niske vrednosti. Mali broj stogodišnjaka je imao povišen nivo glukoze ili nivo kreatinina.
Ljudi koji su bili u najnižim grupama za nivoe holesterola i gvožđa imali su manje šanse da dostignu 100 godina. U međuvremenu ljudi sa višim nivoima glukoze, kreatinina, mokraćne kiseline i markera za funkciju jetre takođe su smanjivali šanse da postanu stogodišnjaci.
Bez obzira što su razlike među ispitanicima bile male, one ipak sugerišu vezu između metaboličkog zdravlja, ishrane i dugovečnosti. Prema istraživačima činjenica je da su geni i način života neki od ključnih faktora koji utiču na to da ljudi dožive dug vek.
Autor: Dubravka Bošković
