Ovo je priča koja može da se dogodi svakom od nas, priča koja nas uči da ne zanemarujemo male zdravstvene tegobe i priča o tome kako ne postoje veliki lekari. Ovo je priča o Marku Šipovcu, momku punom života, koji danas, ma koliko to neverovatno zvučalo, uprkos mnogih grešaka lekara - ima sreću da se bori za život.

Rođen 1975 u Beogradu. Školovao se u svom gradu, živeo jedan normalan život, bavio se glumom sportom... Danas ima druge hobije: pčele i pravljenje nameštaja. Čovek koji vodi zdrav život u skladu sa prirodom. Znate takve, to su oni retki ljudi među nama koji se nikada ne žale, ne kukaju i ne smaraju svojim problemima, oni koji su uvek pozitivni i nasmejani, oni koje svi vole. Sa takvima se obično sudbina najsurovije poigra.

- U septembru 2015. nakon letovanja, na članku mi se pojavila tačkica, ličila je na mladež... sasvim običan, kao i desetine drugih koje imam na telu, kaže Marko kako je sve počelo, i nastavlja:

- Do decembra rapidno je narastao skoro do santimetra. Obratio sam se lekaru, čuvenom onkologu, koji je penzionisan i sad radi u dve privatne klinike. On je konstatovao da bi trebalo da se skine i to je odmah i učinjeno. Patologija je pokazala da je u pitanju melanom, jedan od najgorih oblika kancera kože, s vrlo lošim prognostičkim ishodom, što ja tada nisam shvatio, jer se niko nije potrudio da mi predoči ozbiljnost situacije. Rečeno mi je samo da treba da idem na kontrole na 3 meseca prvih godinu dana i da je to sve. Pitao sam da li treba još nešto da se radi, tumor markeri, da se menja ishrana... Odgovor je bio da NE , jer "tumor markeri za melanom ne postoje", što, na žalost, nije bila istina. Ali, apsolutno sam verovao lekaru koga sam izabrao.

Šipovac dodaje da je svaka 3 meseca išao na kontrole gde su prepivane žlezde i mesto oziljka i da mu je rečeno da je sve ok. Međutim, tačno godinu dana od operacije, pred kontrolu, jedno sasvim obično veče pretvorilo se u pakao: na mestu ožiljka Marko je ispod kože napipao kuglice. Pozvao je onkologa i odmah sutra otišao na pregled. Onkolog mu je konstatovao isto. Pozvao je kolegu sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) da i on pogleda i da mu pregledaju žlezde, poslao ga na ultrazvuk u drugu privatnu kliniku kod jednog od najboljih radiologa u zemlji.

Utvrđeno je da je u pitanju recidiv i zakazuje se operacija. Ali onda slede uobičajeni srpski medicinski termini poput - "lista čekanja". Operacija je ipak zakazana za mart, a trebalo je skinuti dobar deo članka i izvaditi jednu žlezdu da se vidi da nije došlo do širenja.

- U međvremenu sam se čuo sa prijateljem iz Čikaga, kod koga sam bio samo nekoliko meseci ranije u gostima, što se se pokazati kao velika sreća jer sam imao vizu za SAD. Rekao sam mu za melanom, ali i za prognoze koje našim lekarima nisu delovale tako strašne. On me je pozvao već sutradan i rekao da je našao našeg čoveka, vrhunskog stručnjaka iz oblasti dermatologije koji se bavi i melanomima, ima privatnu praksu u Čikagu i dobitnik je prestižnih nagrada. Zatražio je da mu pošaljem svu dokumentaciju. Nije prošlo mnogo vremena do momenta kada me je doktor pozvao.Bio je iznerviran i blago rečeno skandalizovan. Objasnio mi je stepen bolesti i prognostičke ishode. Poslao literaturu da bih bolje shvatilo situaciju i objasnio koji su sve propusti učinjeni, npr. da nije izvršena resekcija nakon prve operacije kada je ustanovljeno da je u pitanju melanom, što je, inače, deo protokola. Tog trenutka sam shvatio da počinje moja borba za život, u jednom dahu izgovara Marko.

Za Marka! Pošaljite SMS: 393 na 3030