AKTUELNO

Ako su tačne procene da je broj električnih trotineta čak do 400.000, onda će tek svaki stoti vlasnik ovih dvotočkaša od sutra biti regularan i legalan učesnik u saobraćaju. Bez obzira na slab odziv, kontrola i eventualno kažnjavanje trotinedžija od strane pripadnika MUP-a – ne odlaže se.

Naime, kako su potvrdili iz Agencije za bezbednost saobraćaja, oko 3.500 vlasnika električnih trotineta u Srbiji apliciralo je i dobilo nalepnicu koja je prema Pravilniku u Zakonu o bezbednosti saobraćaja (ZBS) za laka električna vozila, potvrda da postaju legalni učesnici u saobraćaju.

Međutim, ako se u obzir uzmu procene da se do sada ulicama i češće trotoarima naše zemlje kretalo od 250.000 do čak 400.000 ovih dvotočkaša, ispada da je tek svaki stoti vlasnik električnog trotineta uzimanjem nalepnice na sebe preuzeo zakonsko pravo upotrebe koje nosi i niz obaveza i propisanih sankcija za njihovo nepoštovanje.

- Pitanje je koliko je stvarno njih želelo da bude legalan učesnik u saobraćaju, što obezbeđuje posedovanje nalepnice, a koliko je odustalo jer je vožnja električnih trotineta jednostavno bila pomodarstvo i što su se ova laka električna vozila najčešće upotrebljavala na način koji bi ubuduće bio kažnjiv – komentarišu naši sagovornici iz Agencije za bezbednost saobraćaja zanemarljiv broj trotinedžija koji su do sada "registrovani".

Cena nalepnice 2.600 dinara

U ovoj organizaciji smatraju da cena nalepnice sigurno nije razlog slabog odziva, pogotovo što je reč o novčanom izdatku koji vlasnik električnog trotineta plaća samo – jednom.

- Naime, izdavanje nalepnice košta 2.060 dinara, a povoljna okolnost za vlasnike jeste da kada je jednom plate i dobiju, ne moraju da je obnavljaju svake godine. Nalepnice su trajne, a nova se može izdati ako je postojeća oštećena ili uništena – podsećaju iz Agencije.

Da je ipak bilo poželjno da nalepnice za električne trotinete budu besplatne, ukazivao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

- Ako se već zalažemo za što veći broj lakih električnih vozila i za tu urbanu mikromobilnost, onda bi trebalo građane da podstičemo na njihovo korišćenje, a ne da ih demotivišemo raznim taksama i nametima – istakao je svojevremeno Okanović, navodeći da su procene o postojanju čak do 400.000 električnih trotineta u Srbiji “možda bile preterivanje”.

Foto: Tanjug AP/Michael Probst

Po saznanjima, inače, mnogi Beograđani koji poseduju ove dvotočkaše, tokom procesa izdavanja nalepnica žalili su se na lokacije mesta gde su se nalepnice izdavale. Naime, po njihovim rečima, na Novom Beogradu, Savskom vencu i Vračaru nije bilo ni jedno mesto za izdavanje nalepnica, već su se ona nalazila uglavnom u obodnim naseljima, što je najverovatnije doprinelo slabom odzivu u glavnom gradu u kojem je i najviše ovih lakih električnih vozila.

Naši sagovornici iz Agencije za bezbednost saobraćaja kažu da se proces izdavanja nalepnica nastavlja, tako da ko kupi trotinet i posle današnjeg dana će moći da dobije nalepnicu bez koje, kako upozoravaju, „neće moći da se nađe u saobraćaju“.

Gde se "registruje" električni trotinet?

Zahtev za izdavanje nalepnice, podsećamo, podnosi se na predajnim mestima Agencije za bezbednost saobraćaja i AMSS, gde se pored ličnih podataka, daju i podaci i tehnička dokumentacija za dvotočkaša kojeg treba dovesti na lice mesta, kako bi se nakon 30 minuta procedure na njega postavila nalepnica. Tu svojevrsnu “registraciju” mogu da dobiju samo trotineti koji potpadaju pod sledeću definiciju u ZBS: “To je motorno vozilo sa najmanje dva točka, mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija trajna nominalna snaga motora nije veća od 0,6 kW i čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometara na sat i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kilograma”.

Električni trotineti teži od 35 kilograma i sa mogućnošću da razvije brzinu veću od 25 kilometara na sat, neće moći da dobiju nalepnicu.

Kontrola trotineta kreće od danas

Bez obzira na dosadašnji broj “registrovanih”, kako je ranije potvrđeno u Upravi saobraćajne policije MUP-a Srbije, kontrola ovih dvotočkaša počinje od danas, a pored saobraćajaca, trotinedžije će moći da zaustavi i prekontroliše bilo koji policajac.

Što se tiče propisa, Pravilnikom ZBS za laka električna vozila propisano je da je prilikom upravljanja električnim trotinetom nošenje biciklističke kacige obavezno za sve, dok je nošenje reflektujućeg prsluka, naravno i uz kacigu, obavezno za maloletnike u svim uslovima, a za ostale vozače kada voze po putu.

- Za kretanje vozači trotineta treba da koriste biciklističku stazu, pešačko-biciklističku stazu ili biciklističku traku, a zabranjena im je vožnja trotoarima na kojima nema posebnog dela za bicikliste ili dela koji je zajednički za njih i pešake. Kretanje kolovozom je dozvoljeno samo na putu gde je brzina ograničena na najviše 30 km/h ako je vozač maloletan, odnosno, ako je navršio 18 godina na putevima gde je ograničenje najviše 50 km/h – navodi se u ovom Pravilniku.

Vožnja električnog trotineta za mlađe od 14 godina u potpunosti je zabranjena.

Za prekršaje trotinetom paprene kazne

Kada je reč o kaznama, vožnja nedozvoljenom površinom iznosi 10.000 dinara, tim iznosom kazniće se i vožnja bez osvetljenja, bez reflektujućeg prsluka na kolovozu, prevoženje još jedne osobe na trotinetu i vožnja maloletnika kolovozom. Kazna od 10.000 dinara predviđena je i za vožnja bez nalepnice.

Kaznom od 3.000 dinara kazniće se vozač trotineta koji se na pešačko-biciklističkoj stazi kreće brzinom većom od 10 km/h, a istim iznosom kazniće se ukoliko vozi preko pešačke “zebra”, te ako ima slušalice na oba uha. Kazna od 5.000 dinara, pak, predviđena je ako se dva ili više vozača ovih dvotočkaša kreću paralelno a ne jedan za drugim, te ako se na trotinetu prevozi predmet koji vozača ometa tokom upravljanja.

Zatvorske kazne predviđene su za vožnju po autoputu i motoputu, kao i za nanošenje lakih i teških telesnih povreda ostalim učesnicima u saobraćaju. Konačno a isto kao i za vozače automobila, trotinetdžije mogu privremeno ostati bez svog dvotočkaša ako naprave seriju težih prekršaja.

Autor: Aleksandra Aras