Mladi arheolog, Miloš Sretenović, sa diplomom u rukama obišao je mnoge zemlje sveta. Najjači utisak na njega je ostavila Južna Amerika i način života tamošnjih stanovnika, tako da kada se vratio u beogradsku kancelariju više ništa nije bilo isto. Intenzivno je počeo da razmišlja da svoj život promeni iz korena, a svoj san je i ostvario.
Podno zidina srednjovekovne tvrđave Maglič kod Kraljeva realizuje projekat održive zajednice, u kom učestvuju volonteri iz svih zemalja sveta. Otkupio je imanje površine od oko pet hektara i tu napravio jedinstveni volonterski kamp u regionu – "Magličgrad". Do sada je kroz Magličgrad prošlo oko 200 volontera iz čitavog sveta.
Foto: RINA
- Suština svega povratak prirodi i formiranje specifičnog samoodrživog naselja u kom bi živeli kao što je to bilo nekad. Podno Magliča napravljen je specifičan kamp u čijoj izgradnji su učestvovali isključivo volonteri iz čitavog sveta. Kada stignu u ovu dolinu vekova, oni volontiraju oko pet sati dnevno, ostalo vreme imaju da uživaju u prirodi i predelima, jer su zbog toga zapravo i došli. Mahom su to u pitanju ekološki aktivisti i ljubitelji prirode - kaže za RINU Miloš.
Foto: RINA
Podno Magliča boravili stranci iz svih krajeva sveta
Do sada su podno Magliča boravili Danci, Nemci, Švajcarci, Rusi, Kolumbijci pa čak i Indijci. Imaju obezbeđenu hranu, smeštaj ali i edukaciju. Nezaboravno druženje i realizacija finalne, neobične ideje su krajnji cilj. U izgradnji kampa ništa se ne kupuje, koristi se samo ono što ima u prirodi i na terenu.
Foto: RINA
- Drvo koje smo koristili pronašli smo u reci Ibar, mi smo ga izvukli i od njega napravili statue i barske stolove, a od guma koje su takođe nađene u samom koritu reke napravili smo kao improvizovane stolice za sedenje, tako da je ovde svaki segment maksimalno iskorišćen - kaže ovaj mladi arheolog koji je lider neobične zajednice okrenute prirodi.
Na placu koji je otkupio nalaze se i dve stare štale, koje su istim principom uredili i priveli nameni smeštaja kako članova njegove samodržive zajednice, tako i za posetioce i zaljubljenike u ovakav način života.
Foto: RINA
- Građena je istom tehnikom kao i sama tvrđava Maglič, od velikog kamenja od pola metra i pravljenjem smese od blata, peska i kreča koja se spajala sa kamenom. Zato unutar objekta kada su i najpaklenije vrućine, sobna temperatura ne prelazi 20 stepeni jer su zidovi debeli više od pola metra, dodaje Miloš.
Foto: RINA
Za sve posetioce obezbeđeni su osnovni uslovi poput struje, vode, interneta, toaleti. Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih jeste što se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje isključivo sami pronalaze u okruženju kao što su vrganji, lisičarke, koprive i po neka pastrmka.
- Ceo ovaj predeo ispod tvrđave nekako je daleko od javnosti, bez komšija i daje nam priliku da stvaramo nešto lepo i naravno prihvatamo volontere iz čitavog sveta koji su spremni da učestvuju u jednom ovakvom projektu. Želimo da stvorimo nešto posebno što bi bilo pozicionirano na turističku mapu Kraljeva a i čitave Srbije kako stranci ne bi obišli samo velike gradove i nastavili dalje, već da se zadrže što duže i vide ovakve projekte - zaključio je Miloš Sretenović.
Autor: Snežana Milovanov
