Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je u sredu da je kod jednog pacijenta potvrđen smrtni ishod prouzrokovan prvom laboratorijski potvrđenom infekcijom podtipa avijarne influense, odnosno ptičijeg gripa. Stručnjaci kažu da u našoj zemlji nema registrovanih slučajeva virusa, da nema mesta panici, ali da treba raditi na tome da se virus zaustavi kako se ne bi proširio na ljude.
Zaraženi građanin Meksika (59) preminuo je 24. aprila, nakon što je razvio simptome groznice, nedostatka daha, dijareju, mučninu i opštu nelagodnost, prenosi Rojters.
- Ovo je prvi laboratorijski potvrđeni slučaj infekcije podtipom A(H5N2) ptičijeg gripa kod čoveka prijavljen globalno i prva infekcija virusom H5 kod pacijenta u Meksiku. Žrtva nije imala istoriju izloženosti peradi ili drugim životinjama - navodi se u saopštenju SZO.
Slučajevi ovog podtipa ptičijeg gripa su ranije prijavljeni kod peradi u Meksiku. Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kaže za Kurir da kod nas nema prijavljenih slučajeva ptičjeg gripa, ali da ih ima i u Americi.
- Postoji dosta sojeva, a ja sam strahovao od tipa H5N1 jer se sa ptica preneo na krave, pa na koze, a onda i na čoveka, ali u okviru istog domaćinstva. Daljeg širenja nije bilo. Svinja je univerzalni primalac svih virusa. Retko je da se virus sa ptice prenese na čoveka, to obično biva preko svinje. Kada se virus prenese na domaću živinu prelazi s jedne na drugu vrstu. Što je veći broj zaraženih ptica veća je verovatnoća da se virus prenese na čoveka. Dovoljan je da se pojavi jedan slučaj da se aktivira alarm - objašnjava prof. dr Radovanović i dodaje:
- Ukoliko bi se desilo da virus nastavi da se prenosi na ljude smrtnost bi mogla da bude velika. Zato moramo sprečiti da virus daljim prenošenjem mutira i da stekne sposobnost da se lakše prenosi jer bi bilo pogubno. Zato se preduzimaju sve mere, kod svake uginule ptice veretinar izlazi na teren, vrši se nadzor, uzima uzorak i ukoliko se utvrdi prisustvo virusa proglašava se da je područje zaraženo. Jedini način da se spreči širenje je pokolj jer svaka od njih može da proizvede mutirani soj koji bi kao karakteristiku mogao da ispolji laku prenosivost. Treba da se borimo protiv toga da ne dođe do širenja virusa s čoveka na čoveka.
Simptomi zaraze
Od konjuktivitisa do restiratorne bolesti U zavisnosti od faktora povezanih sa specifičnim virusom i zaraženim domaćinom, bolest može da varira od konjuktivitisa ili blagih simptoma sličnih gripu do teške akutne respiratorne bolesti ili čak smrti. Gastrointestinalni ili neurološki simptomi su prijavljeni, ali su retki.
Podsetimo, krajem novembra 2023. u Srbiji su potvrđeni slučajevi ptičijeg gripa kada su najugroženiji bili ždralovi, a žarište je bilo u Mađarskoj gde je izbrojano oko 10.000 uginuulih ždralova.
Autor:
