Žrtve nasilja su deca koja imaju specifična interesovanja i koja se razlikuju.
Ćerka Maje Ješić trpela je nasilje u jednoj školi na Novom Beogradu oko dve godine.
Slučaj njene ćerke, koja je trenirala karate, pa je zbog toga bila na meti nasilne dece nije usamljem, jer su u tom odeljenju bila i deca iz programa inkluzije, navodi ona.
Oni su, kako je dodala, gotovo svakodnevno tukli. Ješić je to iznela i na roditeljskom sastanku.
- Bilo je to specifično odeljenje, u njemu je bilo četvoro dece iz programa inkluzije. To je velika škola sa oko 800 učenika, razredne starešine su nemoćne, a roditelji nasilnika su neretnko veći problem od samih nasilnika – dodala je Ješić.
Ješić je, kako bi pokazala sa čime se suočavala njena ćerka, u Specijal emisiju Crna hronika donela i snimak sa časa istorije na kojem se čuje kako se nastavnica odnosi prema njenoj ćerki koja se zaplakala u toku odgovaranja, a koji nastao sasvim slučajno.
Foto: Printscreen
-Bila je na određenoj terapiji godinu dana koja je bila vrlo naporna. Uz sva opravdanja i obaveštavanja profesora i razrednog, ona je doživela neprijatnosti. Želela je da odgovara ali rasplakala se, profesorka je počela da joj se podsmeva i ostalo decu podsticala da se takođe smeju. Zatim je isterala da se umije– navela je Ješić. To, dodala je, nije bio pedagoški pristup kakav je očekivala od zaposlenih u školi.
U Prosvetnoj inspekciji su majci devojčice koja dve godine trpela maltertiranje u školi rekli da je problem to što je bio uključen telefon na času, a ne to što je ona bila izložena nasilju. Kako je Ješić kaže, to je klasična zamena teza.
Foto: Printscreen
Postupak nastavnice istorije je za nju bio kap koja je prelila čašu, pa je Ješić ćerku prebacila u drugu školu.
S.M.
