FONDACIJA 'ZA SRPSKI NAROD I DRŽAVU' ORGANIZOVALA PANEL ''GDE JE SRPSKA VOJVODINA'' U SREMSKIM KARLOVCIMA, NA MESTU ČUVENE MAJSKE SKUPŠTINE IZ 1848. GODINE

Na mestu gde je održana istorijska Majska skupština, odnosno Crkveno narodni sabor održan u maju 1848. godine, na kom su Srbi definisali svoj nacionalni program u skladu sa slovom Privilegija i duhom vremena, panelisti dr Nikola Banjac, Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i Branko Ćuričin, protojerej-stavrofor, podsetili su javnost na važnost tih događaja kao osnovi za dalja politička nastojanja Srba da osnaže nacionalnu svest i dalje razvijaju i unapređuju naše društvo u celini.

„Srbija je jedan nebeski mozaik, i svaka kockica i svaki čovek u tom mozaiku je zlata vredan i dragocen. U prošlosti i u sadašnjosti. Svaki kraj Srbije ugradio je sebe u našu državu i zajednicu. Zato se moramo svakog tog kamička uvek sećati. Jedan od tih kamena temeljaca je i Majska skupština, kada su Srbi sa ove strane Save i Dunava stvorili srpsku Vojvodinu, iz svog srca i duše, sanjajući san koji će dosanjati u novembru 1918. godine da se prisajedine svojoj matici Srbiji i da stvore zajedničku i nerazrušivu jedinstvenu Srbiju u večnosti. Tim herojima slavnih dana 1848-1849. godine, njihovoj bespoštednoj borbi i žrtvama poklanjamo ovaj panel“, rekao je dr Nikola Banjac.

Događaj u Karlovcima započet je intoniranjem himne Republike Srbije, a u prvom redu među uvaženim gostima našao se i premijer Miloš Vučević, rektor Bogoslovije Jovan Milanović, ministri Vlade Republike Srbije, brojni učenici Bogoslovije i drugih fakulteta iz Novog Sada, i druge zvanice.„Panel koji je organizovala Fondacija vratila je sećanja na ta teška dešavanja iz revolucije. Za mene je najveća poruka o jedinstvu i slozi srpskog naroda ma gde živeo u tim vremenima, kada je zahvaljujući ogromnoj žrtvi Srba sa svih strana uspela da se izbore za ono što se tada zvalo vojvodstvo Srbije, odnosno Vojvodina Srbije“, poručio je Petar Đurđev.

Posebnu pažnju izazvala je diskusija na temu uzroka i pokretača revolucionarnih kretanja u 1848-1849 u Evropi, uz osvrt na to kakav je bio položaj srpskog naroda na Balkanu u tom momentu, a razgovaralo se i o temeljima srpske ideje u Vojvodini iz različitih perspektiva, zatim o toku rata do kraja 1849. godine i ruske intervencije, o stvaranju Srpske Vojvodine odnosno Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata, kao i posledicama tih dešavanja na današnju situaciju. Protojerej-stavrofor Branko Ćuričin održao je i emotivnu besedu o stradanju Srba u ratu i stradanju Novog Sada.