Polarna svetlost povezana je sa električnim i magnetnim pojavama u visokim slojevima atmosfere
Snažne geomagnetne solarne oluje prethodnih dana uslovile su fascinatne pojave polarne svetlosti širom sveta.
Ono što je interesantno, ova pojava zabeležena je i na znatno nižium geografskim širinama, što je vrlo retka pojava.
Polarna svetlost ( aurora polaris) je svetlenje noćnog neba, obično u polarnim zonama. Na severu se naziva aurora borealis (Aurora borealis), a kada se javi na Južnom polu aurora australis ( aurora australis).Pošto su obe aurore istog porekla naučnici pojavu nazivaju "polarna aurora" ("aurora polaris" - severna zora). Ime "severna zora" je nastalo od utiska koji se stiče pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope - na severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca.
Polarna svetlost povezana je sa električnim i magnetnim pojavama u visokim slojevima atmosfere.
Nastaje kao rezultat interakcije solarnih vetrova i magnetnog polja Zemlje.
Solarni vetrovi šalju veliku količinu čestica visokih energija sa Sunca u Solarni sistem, od kojih nas magnetno polje Zemlje štiti.
Magnetno polje preusmerava ove čestice ka magnetnim polovima Zemlje, čiji se položaj malo razlikuje od geografskih polova.
Na severnoj hemisferi se obično može osmotriti na području Aljaske, Kanade, Grenlanda, Islanda, Skandinavije i severnih krajeva Rusije, a ponekad i u pojasu južnije od navedenih predela.
