Kao i Đurđevdan, Markovdan je blisko povezan sa prolećnim ciklusom običaja i sa svim što ima veze sa buđenjem prirode.
Nakon što je veliki broj Srba obeležio svog sveca Svetog Đorđa, mnogi vernici sutra slave Markovdan. Za ovog sveca vezani su mnogi običaji i narodna verovanja, a mnoga od njih i danas se i danas praktikuju.
Kao i Đurđevdan blisko je povezan sa prolećnim ciklusom običaja i sa svim što ima veze sa buđenjem prirode.
- Da bi godina bila rodna veruje se da tada treba početi neke radove. Takođe, važi verovanje da treba ustati rano na oba sveca da bi ljudi bili vredni i da ih ne bi hvatao dremež tokom čitave godine. Takođe, naš narod veruje da ukoliko zadremate na Đurđevdan, da to isto treba uraditi i na Markovdan, da mu godina ne bi bila loša i to da spava na istom mestu. Naši stari vodili su se logikom da dva minusa daju plus, to znači faktički da se iskupe za to što su učinili na Đurđevdan - kazala je za RINU etnolog Snežana Ašanin.
Bez obzira koliko bilo brzo vreme u kom živimo, tradicija vezana za praznika sačuvala se do današnjih dana. Dan koji deli Đurđevdan i Markovdan takođe je jedan od važnijih dana u godini.
- Ova dva sveca u nekako spojena, time što je samo jedan između njih, znajući da mi slavimo po tri dana, nekako se poklapalo sa trećim danom, odnosno prvim danom slave svetog Marka i to ima jako velike veze i simbolike i da su ova dva sveca povezana u jednu neraskidivu vezu - rekla je Ašanin.
Markovdan se u Srbiji proslavlja od davnina, a kao i za većinu velikih praznika vezano je verovanje da na ovaj dan ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove u polju. Prema pričama starih, svetac će oni koji budu bili u njivi kažnjavati nevremenom tokom čitave godine.
Autor:
