Kada bi mogao da bude vraćen obavezan vojni rok za građane Srbije, kako bi do detalja izgledao i koga bi sve obuhvatio, trebalo bi da bude poznato već u narednih nedelju dana!
Kako je najavio načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, VS će do kraja aprila dostaviti vrhovnom komandantu i predsedniku države Aleksandru Vučiću procenu i predlog za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, a biće predložen i model i dinamički planovi za stvaranje uslova za aktiviranje obaveze.
- Generalštab VS razradio je više mogućih modela služenja vojnog roka, s jasno definisanim pozitivnim i negativnim efektima, uz uporednu analizu po prethodno definisanim kriterijumima, na osnovu čega je prepoznat i izdvojen optimalan model - rekao je Mojsilović za „Politiku“.
On nije otkrio kako izgleda predlog, ali je istakao da je za vraćanje obaveznog vojnog roka, što nije samo vojno pitanje, neophodan širi društveni konsenzus.
Priče o povratku obaveznog vojnog roka aktuelne su već pet-šest godina, ali se čini da su nadležni ovog puta otišli korak dalje. Sam predlog Vojske Srbije biće samo početak jer onda predstoji javna rasprava, a na kraju odluku mora da donese Narodna skupština jer je neophodna i promena zakona.
Na osnovu izjava visokih vojnih i političkih zvaničnika, pre svega ministra odbrane Miloša Vučevića, ali i dobro upućenih domaćih vojnih analitičara, stvorena je gruba slika kako bi mogao da izgleda obavezni vojni rok u Srbiji ukoliko bude doneta odluka o njegovom vraćanju, iako je jasno da postoji mnogo prepreka na realizaciji ove ideje.
1. Koliko bi trajao?
Kada je 2011. suspendovano obavezno služenje vojnog roka, on je trajao šest meseci. Prethodnih godina čule su se razne verzije, ali prema poslednjim, vojni rok bi trajao između tri i četiri meseca, odnosno kako je istakao ministar Vučević „ne duže od četiri meseca“.
- Videćemo da li će to biti u trajanju od 90 ili 100, ili možda 110 dana. Kao i kada će to biti, kako ćemo ispuniti finansijske i logističke pretpostavke - rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem januara ove godine.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, smatra da je i četiri meseca veoma kratak period.
- Praktično za to vreme možete tek da se naviknete na uniformu. Prema mom mišljenju, bez najmanje devet meseci obuke i ne možete da napravite od regruta vojnika i rezervistu.
Kako kaže, za četiri meseca regruti mogu da prođu samo osnovnu pešadijsku obuku.
2. Kako bi izgledala obuka?
Kako se moglo čuti u prethodnom periodu, predloženo je da obuka bude iz dva dela - teorijska i praktična. Teorija bi obuhvatala osnove vojne taktike i tehnike, vojno pravo, prvu pomoć i samozaštitu, atomsko, biološko, hemijsku odbranu...
Tokom praktične obuke regruti bi naučili kako se rastavlja i sastavlja oružje, gađa iz različitog pešadijskog naoružanja, prošli bi i borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu, kopanje rovova i izgradnju zaklona, preživljavanje u prirodi, prelaženje prepreka, a u zavisnosti od potreba mogla bi biti sprovedena i dodatna specijalistička obuka.
3. Ko bi morao u vojsku?
Jedno od glavnih pitanja je od kog godišta će početi regrutacija za obavezno služenje vojnog roka, odnosno ko će sve biti obavezan da ide u vojsku. Prema sadašnjem zakonu, to su svi do 27 godina starosti, mada je bilo moguće odlaganje do 30. godine života. Da li će granica biti na 27 ili 30 godina, sigurno će se raspravljati.
Zoran Dragišić je stava da oni koji nisu služili vojsku ni civilno, a sada imaju više od 27 godina, verovatno neće oblačiti uniformu.
- Vojničke dužnosti su prilično fizički zahtevne tako da je teško očekivati da neko ko ima 35-36 godina
podjednako vežba sa nekim ko ima 20 ili 21 godinu.
4. Gde bi bili smešteni?
Za sada još nije poznato da li bi regruti, ukoliko postoje uslovi, vojni rok služili u svom gradu ili bi kao u vreme bivše Jugoslavije bili “razbacani po celoj zemlji”. Nije tajna da postoje ozbiljni logistički problemi, da treba srediti objekte i kasarne u kojima će biti regruti, ali i da je potrebno odvojiti regrute od profesionalne vojske.
- Ne želimo da vratimo vreme u sedamdesete, osamdesete ili devedesete, nego da ti momci, budući vojnici, imaju najbolje moguće uslove za život u kasarnama. Moramo voditi računa o broju vojnika u spavaonama, tuširanjima, internetu, obrocima. Neće to biti hotel, nego kasarna, ali ta kasarna će biti u skladu sa savremenim životom i potrebama mladih ljudi - rekao je nedavno ministar Vučević.
5. Kolike će biti plate?
Prema sadašnjem zakonu, regrutima je bilo odobreno deset dana odsustva. Međutim, kako je nedavno rekao ministar Vučević, sada se razmišlja o dve varijante: da regruti svakog vikenda budu slobodni, pa da se u ponedeljak vrate u kasarne, ili da to bude svakog drugog vikenda.
Takođe, za sada nadležni još nisu obelodanili konkretno da li će regruti primati nadoknadu za vreme služenja obaveznog vojnog roka i kolika bi ona iznosila. Vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok primaju mesečne naknade, trenutno oko 46.000 dinara, uz vojno zdravstveno osiguranje, putne troškove, smeštaj, ishranu i odeću.
6. Civilno služenje, da ili ne?
Jedna od najvećih dilema je kako će izgledati i koliko trajati obavezan vojni rok za one koji izraze “prigovor savesti”, odnosno ne žele da služe pod oružjem, što im dopušta Ustav Srbije. Dok nije ukinut obavezan vojni rok veliki broj regruta je koristio “prigovor savesti” te se opredeljivao za civilno služenje vojske u bolnicama, domovima zdravlja, gerontološkim centrima, pozorištima...
Međutim, prema najavama nadležnih ovo više neće biti moguće, bar ne u tadašnjem obliku.
- Ja sam tu vrlo otvoren i ne mislim da treba one koji će da nekada opravdano, a nekad neopravdano da se pozovu na prigovor savesti, idu u obdanište pa da nam se sklone iz vojne obaveze. Ako imate pravo da istaknete prigovor savesti, to je za nošenje oružja, a ne za život u kasarnskim uslovima - rekao je ranije Vučević.
Dakle, kako se moglo nezvanično čuti, oni koji bi izrazili „prigovor savesti“ takođe bi kao i svi drugi bili raspoređeni po kasarnama, samo ne bi imali dodir sa oružjem. Ministar Vučević je ranije rekao da se zalaže „da svi koji budu služili bez oružja imaju duplo duži vojni rok“. Dakle umesto tri - šest meseci.
Šta znamo do sada:
-Obavezni vojni rok od šest meseci je ukinut (suspendovan) 2011. zbog slabog odziva mladih
-Pre suspendovanja vojnog roka mnogi su birali civilno služenje po bolnicama, bibliotekama, pozorištima...
-Od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka su u Srbiji upućivani samo oni koji su to želeli-U SFR Jugoslaviji vojni rok je bio 24 meseca, pa je zatim smanjivan na 18, 15 i konačno godinu dana.
-Procene koliko novca treba za povratak vojnog roka variraju od 100 do 600 miliona evra po generaciji-Ideja o vraćanju obaveznog vojnog roka je aktuelna u Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Crnoj Gori...
-Obavezan vojni rok imaju Grčka, Norveška, Švedska, Austrija, Švajcarska, Danska, Rusija, Kipar, Turska...
-Za promene je neophodno promeniti zakon u kojem stoji da vojni rok traje šest meseci
-Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije - novčano ili do jedne godine zatvora
