Ruža se ne zaustavlja ni posle pola veka! Frizerka iz Beograda proslavila veliki jubilej: Mušterije joj se uvek vraćaju, a evo u čemu je njena tajna - nema veze sa cenom (FOTO+VIDEO)

U skromnom salonu u centru Beograda, u Bulevaru despota Stefana 106, koji podseća na neka manje užurbana vremena, Ruža već decenijama unazad fenira, farba, šiša, stavlja minival ženama iz komšiluka, a ima i onih koje su spremne da pređu pola grada zbog dobre frizure.

I nije sve u frizuri, iskrene su one. Ruža ima ono što drugi frizeri nemaju - toplinu.

Malo je onih koji su prešli prag ovog salona i odlučili da se ne vrate. Ako pitate Ružu može "na zakazivanje", može i da se sačeka, može i "preko reda", a može i "na crtu". Takav pristup do danas se nije promenio.

I tako Ruža Kojić, sa širokim osmehom na licu punih pet decenija dočekuje mušterije. Mnoge od njih su u ovaj mali starinski salon u centru Beograda došle samo zbog fizure, a u njemu su našle podršku, utehu i razonodu i kući se vraćale pune pozitivne energije.

Ruža se do detalja seća prvog dana kada je došla u salon, tada kao učenica.

- Na današnji dan sam ušla u ovaj salon i izdržala 50 godina. Sad mi se čini kao da je proletelo... Bilo je to 21. aprila 1974. godine, došla sam kao radnica i ostala do danas. Lep je osećaj kada opstanete toliko - uzbuđeno priča Ruža Kojić.

Ruža je i ovaj veliki jubilej - 50 godina rada, provela u salonu, ali za promenu ne radno. Kada se pojavila na vratima, nije ni slutila da su joj zadovoljne mušterije, zajedno sa porodicom, pripremile proslavu iznenađenja.

I dok su je sa nestrpljenjem čekali, komentarisali su kako nije ništa čudno što kasni 15-ak minuta. Ali sve ona to nadoknadi širokim osmehom. Prilikom ulaska u salon, pozdravili su je gromoglasnim aplauzom, a Ruža nije krila da je iznenađena što je salon pun nasmejanih lica njenih mušterija, prijatelja i porodice. Ovog puta smenjivali su se osmeh i suze.

- Uzbuđena sam...uf... Uvek sam vodila računa da mušterije budu zadovoljne i da iz salona izađu nasmejane. To je najvažnije - kaže Ruža, naviknuta da joj žene koje dođu na friziranje "otvore dušu":

Bilo je svega, ljubavnih problema, prodičnih, ličnih...Toliko godina se znate, otvore ljudi dušu. Pogode vas neke priče, razmišljate o tome

Svaka od mušterija uvek je dobijala frizuru baš kakvu je želela, a cene su i dalje daleko pristupačnije u odnosu na druge salone. Ruža ima razumevanja i za primedbe, pa lagano i bez ljutnje i drame "popravi stvar" kada je neko nezadovoljan.

Ruža u salonu godinama ništa nije menjala i osećaj je kao da ste ušli u vremepolov. Na zidu su i danas stari plakati ženskih frizura koje su nekada bile popularne, a povremeno se vraćaju u modu, kao i nekoliko fotografija Ružinih "modela".

Ipak, Ruža se trudi da prati trendove i kaže da za one koji su naučili zanat to nije teško.

- Mladima bih poručila da vole svoj zanat i da se usavršavaju. Moda se menja iz godine u godinu, ali je važna osnova i ljubav prema poslu. Nije se teško prilagođavati promenama, ali treba umeti i sa ljudima - navodi Ruža.

Pored širokog osmeha, koji ne skida sa lica, čak ni kada se iza njega kriju brige, Ružin zaštitni znak je frizerska kecelja. Stavlja je čim uđe u salon.

To pamti i njena najvernija mušterija koja u salon dolazi od 1975. godine kada je Ruža bila učenica. Radmila doživljva Ružu kao deo porodice.

- Ruža nikad nije namrštena. Možete da joj ispričate da ste čoveka ubili i neće vas odati. Takvih ljudi ima malo. Ako nemate da platite - nema problema...kad budete imali. To što sam njoj ispričala nisam ni rođenoj sestri, ni deci. A kada želim da je obradujem napravim joj pitu sa krompirom - kaže Radmila.

Veselinka u salon dolazi više od 30 godina i tu je doveo Ružin suprug.

- Najviše volim njen odnos prema mušterijama. Nikome ne dozvoljava da bude neraspoložen. Ja sam prvo upoznala njenog muža, pa sam došla kod nje. Uvek je draga, nasmejana... - ispričala nam je Veselinka udobno smeštena ispod jedne od hauba koje sada više služe za ukras.

Ipak, Ruža ih je zadržala, ali je ubacila i opremu bez koje je rad danas nezamisliv - poput presa za kosu, keratina, modernih farbi...

Branki je kvalitet na prvom mestu i dok nije otišla u penziju dolazila je redovno na friziranje.

- Prvo se završi posao, a onda se ćaska - kaže Branka, koja u salon sada dolazi i na druženje, a tako će bez sumnje biti i u narednom periodu jer Ruža, koja lagano gazi osmu deceniju ne planira da prestane sa radom.

Nevenka je jedna od mlađih mušterija. Na vrata salona pokucala je slučajno.

- Prvi put sam došla jer moja frizerka nije radila. Bilo mi je usput, u povratku sa posla. Inače živim u Krnjači. Ruža mi se odmah dopala. To je onaj lagani pristup, koji vas opušta. Nemate osećaj da ste u salonu, čini vam se kao da ste došli u goste - priseća se Nevenka. Očekivala je dobru uslugu, a to je i dobila.

Zanimljivo je i da Ruža svim mušterijama zna ime, a pamti i detalje iz njihovih života, što je prava retkost u ovim užurbanim vremenima. Takav topao, neposredan pristup dobija svako ko pokuca na vrata njenog salona i to se, obećava Ruža, neće promeniti.

Proslava ovog značajnog jubileja podstakla je Ružu da razmišlja i o budućnosti. Kako je rekla, priželjkuje da salon nastavi sa radom i da ga posle nje preuzme neko ko će frizerski posao raditi sa istim žarom i ljubavlju.

Autor: