Uz pojavu sunčanih dana, s razlogom se bavimo problemima koje izaziva izlaganje kože Suncu. Kako specijalista dermatologije Dr Nataša Stan za Pink.rs navodi, umerenost i zaštita su dve ključne reči. U suprotnom naša sjajna zvezda može da se pretvori u najvećeg neprijatelja kože.
Sve je više upozerenja o štetnosti UV zraka, ali i pored njih često zaboravljamo da koristimo kremu za sunčanje, predugo ostajemo na suncu, ne hidriramo se dovoljno, jednostavno rečeno – ugrožavamo svoje zdravlje i kožu. Kako treba postupati u situacijama kada je pojačan indeks zračenja, govorili smo sa dermatologom Natašom Stan.
Foto: Privatna arhiva
Koje su prednosti izlaganja suncu ?
Sunčevo zračenje na kožu ima niz bioloških efekata koji mogu biti korisni, kao što je sinteza vitamina D. Uz adekvatno i umereno izlaganje sunčevim zracima u ranim jutarnjim i kasnim po podnevnim satima organizam će proizvoditi dovoljne količine vitamina D koji je od velikog značaja. Osim što utiče na poboljšanje raspoloženja, kvalitet sna i jačanje imuniteta, od velike važnosti je da utiče na metabolizam kalcijuma koji je neophodan za rast i održavanje gustine kostiju.
Šteta koju prouzrokuju sunčevi zraci ?
Negativni bioloski efekti sunčevog zračenja predstavljaju fotohemijsku reakciju koja se javlja kod svih ljudi ako su dovoljno dugo bili izloženi sunčevoj radijaciji. Oni mogu biti akutni i hronicni. U akutne spadaju: solarni eritem (crvenilo) nastalo neposredno po izlaganju suncu i rana pigmentacija koze. U hronične efekte spadaju: aktiničko starenje koze tzv. FOTOAGING ili prevremeno starenje koze i nastanak tumora kože od kojih je najopasniji MELANOM.
Foto: Pixabay.com
Kako se boriti sa starenjem izazvanim suncem ?
Osnovni princip kako možemo da se zaštitimo od sunca je redovno korišćenje antisolarnih krema sa visokim faktorom zaštite (SPF 50+), pola sata pre izlaganja suncu uz adekvatnu fizičku zaštitu šeširima sa širokim obodom i naočarima za sunce. U ove principe ubrajamo i neizlaganje Suncu od 10 do 17 sati u toku dana.
Koliki je uticaj sunčevih zraka na pojavu tumora kože i kako se zaštititi ?
Smatra se da karcinogeni efekat imaju UV radijacije talasne duzine ispod 320 nm (UVB i UVC zraci). Promene nastaju usled dugotrajnog izlaganja sunčevim zracima. To mogu da budu premaligne promene kao što su aktinična keratoza, morbus Bowen (planocelularni karcinom in situ), displazni nevusi, i maligne promene kao što su bazocelularni, planocelularni karcinom i melanom kao najmaligniji tumor koze.
Foto: Pixabay.com
Koliko je sunčanja koži dovoljno i kakve su posledice ako preteramo ?
Važno je ne izlagati se sunčevim zracima u najtoplijem delu dana od 10 do 17 sati. Dovoljno je tokom dnevne aktivnosti do 15 minuta, gde se preporučuje boravak u hladovini uz korišćenje antisolarnih krema sa fisokim faktorom zastite, iznad 50.
Posledice prekomernog sučanja su opekotine koje uvode u rizik prevremenog starenja kože i nastanka melanoma. Treba naglasiti da intermitentno (povremeno) „gorenje“ na suncu znatno podiže procenat pojave melanoma posle 40-te godine.
Kako se dijagnostikuje melanom i koji su simptomi ?
Jedini klinički znak melanoma je SVRAB, dok su drugi klinički simptomi nepouzdani. Može da se javi na neizmenjenoj koži ili na bazi vec postojećih mladeža od kojih su najopasniji displazni nevusi. Kod displaznih nevusa svaki rast preko 1.5 cm, dobijenost nareckanosti ivica, promena boje je signal da se u takvom mladežu dešava neka melanocitna aktivnost i da ga treba odmah hiruski odstraniti. Definitivna dijagnoza melanoma postavlja se histopatološki na odstranjenom uzorku kože.
Autor: Zorica Lazarević
