Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svete mučenike Agatopoda i Teodula.
Prvi beše đakon a drugi čtec crkve u Solunu; prvi ukrašen staračkom sedinom a drugi mladićskom celomudrenošću.
U vreme Dioklecijanove hajke na hrišćane ova dvojica budu pozvati na sud. S radošću oni se odazvaše, i držeći jedan drugog za ruku iđahu vičući: “mi smo hrišćani!” Svi saveti sudije, da se odreku Hrista i poklone idolima ostaše uzaludni. Posle dužeg tamnovanja i gladovanja biše osuđeni na smrt, i to potopljenjem u more.
Tada im vezaše ruke naopako i obesiše im po jedan težak kamen o vrat i povedoše da ih potope. Kada prvo htedoše gurnuti Agatopoda u dubinu, on uzviknu: “evo drugim krštenjem peremo se od svih greha naših i odlazimo čisti Hristu Isusu!”
Tropar (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Njihova potopljena tela more uskoro izbaci na obalu, i hrišćani ih česno sahrane. Sv. Teodul se javi svojim poznanicima, kao angel svetao, u belom odelu, i naredi im, da sve njegovo zaostalo imanje razdele siromasima.
Ovi divni Hristovi vojnici česno postradaše u vreme cara Dioklecijana i solunskog kneza Faustina, 303 godine.
Autor:
