Najbizarniji običaji Istočne Srbije: Četiri puta daju novo odelo pokojnima, vesele se na sahrani, a evo kako izgledaju priveg i pomana!

U Srbiji postoji mnogo običaja ali neki od njih specifični su samo za Istočnu Srbiju, a za primenu mnogih bi danas verovatno završili na sudu.

Pojedini običaji imali su osnova u bludu i razvratu, poput strndžanja, a neki u kultu mrtvih, poput crne svadbe.

Strndžanje

Smatra se da je jedan od najbizarnijih običaja, a mnogi tvrde da se radi o orgijanju mladića i devojaka koji nisu u vezi. Ipak, istoričar Nenad Mihajlović iz Velikog Gradišta ispričao je svojevremeno za naš portal da se, zapravo, radi o danu u godini preko leta kada porodice šalju svoje mlade u šumu da se "pipkaju".

- To je jedan dan u godini, obično preko leta, kada se okupe porodice i odu van sela. Tu se spremi velika količina hrane, peku se prasići i jagnjići…, a onda njihova deca, koja su tinejdžeri, idu u šumu i rade strndžanje. To znači da mogu da se ljube i da se “pipkaju”, ali samo od pojasa nagore. Pre ženidbe i udaje, momak i devojka imaju taj prvi kontakt tamo negde u šumi. Ali svi znaju do koje granice je nešto dozvoljeno. Pre toga ih roditelji upute u to kako da se ponašaju. Verovatno da i ovaj običaj ime neke veze sa paganskim običajima u čast nečega – smatra Mihajlović.

Sororat

Radi se o braku udovca sa svastikom a praktikovao se, najčešće, kod muškaraca koji su imali potomke sa preminulom partnerkom. Ovaj običaj je bio aktivan do polovine 20. veka u Istočnoj Srbiji a udovac je mogao da oženi svastiku ako nije već bila udata. Smatralo se da je razlog braka taj što se o deci koja su ostala bez majke najbolje može brinuti majčina sestra.

Levirat

Levirat bi se mogao predstaviti kao sororat, ali u obrnutom pravcu. Dakle, bračna zajednica koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. Ali, u ovom slučaju običaj se najčešće praktikovao ukoliko žena nije imala dece sa preminulim partnerom. Inače, sličan običaj postoji i kod drugih naroda gde je čak levirat bio bračno pravo prema kome brat mora da oženi udovicu umrloga ako on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.

Bacanje čini

Mnogi su čuli za vlašku magiju, a zapravo ona je specifična za Istočnu Srbiju ali i neke druge delove zemlje gde ljudi veruju u ovakve rituale. Obično se radi o ljubavnim činima potrebnim mladim devojkama, a podrazumevaju obraćanje vračari koja čita bajalice, vezuje crveni končić, stavlja katanac "na ljubav" ili zamađijani med na usne naručioca i rade mnoge druge misteriozne stvari.

Crna svadba

Crna svadba je ritual kojim se mladić koji umre, ako nije oženjen, na godinu dana "ženi" devojkom koja za to vreme ne može da se uda za živog čoveka. Oni se oblače kao na pravoj svadbi a ritual se obavlja uz muziku i "svatove", koji zapravo prisustvuju sahrani. Često se dešava da je devojka bila verenica pokojnika, ali nije neobično ni da neka devojka iz sela bude odabrana za ovaj obred. Zanimljivo je da svatovi igraju u smeru kazaljke na satu, istovremeno se smejući i oplakujući pokojnog mladića.

Priveg

Priveg predstavlja vatru za one koji su "umrli bez sveće". U selima se na Mesne i Bele poklade pali velika vatra za sve pokojnike sela, najčešće pravi igranka a mogu da dođu svi koji žele. Okupljeni daju dosta novca porodici jer se smatra da pokojnici vole veselje i muziku, ali se dešava i da porodice ne organizuju muziku obično zbog nedostatka sredstava. Inače, umiranje bez sveće zapravo znači da je pokojni izdahnuo bez sveće u ruci. Zbog toga se pred smrt vodi računa da neko ne umre "bez svetla" koji će mu pružiti osvetljenje na onom svetu. Ako se to desi, onda se vrše ovakvi rituali da bi mu se osvetlio put. Zanimljivo je da u Negotinskoj krajini prave posebne sveće, žrtvuje se beli petao i pravi poseban kolač sa 44 upaljene sveće.

Kićenje štapova za mrtve

Postoji verovanje da neki pokojnici lutaju između ovog i onog sveta jer ne dobiju od rođaka nikakve "ponude" i niko živ "ne brine o njima". Za njih se mese posebni hlebovi, a "šalju" im se i štapovi od leskovog pruća koji se kite cvećem, a služe da bi pokojnih mogao da se brani.

Novo odelo za mrtve

Veruje se da onaj ko umre smenjuje na rajskim vratima onoga ko je umro pre njega, a pošto na tom putu ošteti svoje odelo, onda mu se na najčešće za 40 dana namenjuje novo odelo. Preobuku "dobija" i za pola godine, godinu dana i 7 godina od smrti.

Pomana

Radi se o postavljanju stolova sa puno hrane za pokojnike, koji moraju biti u jednom redu. Mese se razni obredni hlebovi i kolači. Postoji red kako se određena hrana stavlja na sto i kako treba da stoji na njemu a svaka pomana ima delove, odnosno kapiće, iliti glave. Svaka "glava" ima 44 priloga od hleba, koji imaju određenu formu i nazive. Nakon što se trpeza postavi, običaj je da se okadi a onda domaćica lomi parče hleba i objavljuje da je pomana "načeta". Nakon toga svi ostali počinju da jedu.